Upravljanje otpadom: Godišnje bacimo 35 kila hrane po stanovniku
NOVI SAD: Samo petina ispitanika iz sektora zdravstva i ugostiteljstva koji su učestvovali u istraživanju NALED-a i GIZ-a o pravilnom upravljanju otpadom od hrane, zna šta je taj otpad i kako se njime upravlja da bi što manje štetio životnoj sredini, rečeno je na onlajn konferenciji za novinare.
U istraživanju je učestovalo 50 zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog sektora i 200 ugostiteljskih objekata.
Petina njih otpad od hrane baca direktno u komunalni otpad. Otpad od hrane se najčešće baca u kontejner i odvozi na deponiju. Njegovo korišćenje za ishranu životinja je na drugom mestu, na trećem je kompostiranje a tek na četvrtom korišćenje u energetske svrhe.
Šef jedinice NALED-a za zaštitu životne sredine Slobodan Krstović je naveo da najveći broj ustanova u kojima se otpad od hrane ne zbrinjava pravilno, postupa tako zbog nedostatka znanja o toj vrsti otpada, zatim nedostatka podsticajne politike države kojom bi se nagradilo pravilno upravljanje otpadom kroz umanjenje poreza ili naknada za njegovo odnošenje.
Mirjana Knežević iz GIZ-a je istakla da će se uspešnost projekta meriti s dva ciljana podatka: jedan je da se sakupi 1.000 tona otpada od hrane, a drugi da se nivo znanja velikih poroizvođača otpada hrane poveća 50 odsto.
A koliko otpada ima, pokazuje podatak da se u Srbiji godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane, 35 kilograma po stanovniku. Samo u ugostiteljskom sektoru se naručuje oko 120.000 tona namirnica, od kojih trećina završi na deponiji.
Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Radmila Šerović je najavila da će uskoro doći do izmena Zakona o upravljanju otpadom.
To će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane i da se smanji njegovo odlaganje na deponije jer on ima upotrebnu vrednost i može se ponovo iskoristiti.
Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma tog otpada, a zdravstvene ustanove u kojima se priprema i služi hrana do 28 kilograma.
Pomenuto istraživanje je deo projekta za odgovorno upravljanje otpadom od hrane koji zajednički sprovode NALED, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ i kompanija „Esotron”.
Z. Delić
