U Vojvodini najmanje mladih nezaposlenih

Po podacima iz tog novog dokumenta, u prvom kvaratalu ove godine u Srbiji je bilo zaposleno 2,68 miliona lica, a bez posla ih je bilo 468.000. Podaci pokazuju da je u prva tri meseca ove godine stopa nezaposlenosti blago porasla, i to sa 14,7 odsto – koliko je bilo na kraju 2017 – na 14,8 odsto na kraju marta 2018. U poređenju s istim periodom prošle godine, broj nezaposlenih povećan je 3,5 odsto, dok je istovremeno broj zaposlenih povećan 1,4 odsto, s 2,65 miliona u prvom kvartalu prošle godine na 2,68 miliona u istom periodu ove.

Stopa zaposlenosti u prva tri meseca ove godine u Srbiji bila je 45,1 odsto, što je 2,6 odsto manje nego na kraju prošle godine, ali je zato dva odsto više nego u istom periodu 2017. godine. Podaci iz „Trendova” pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih, od 15 do 34 godine, u prva tri meseca ove godine bila 34,6 odsto, što je više u odnosu na prethodni kvartal, ali je zato niže nego u istom periodu 2017, kada je iznosila 37,1 odsto. Najviša stopa nezaposlenosti mladih početkom godine zabeležena je u regionima južne i istočne Srbije, a najniža u Vojvodini – 27 odsto.

Posmatrano po polu, nezaposlenost je u prva tri meseca ove godine manja kod muškaraca nego kod žena: 14,1 odsto aktivnih muškaraca i 15,8 odsto aktivnih žena je bez posla.

Nezaposlenost kod žena opala je najviše u Vojvodini, i to sa 14,2 odsto na 13,2. Posmatrano po statusu, u odnosu na kraj prošle godine došlo je do smanjenja broja zaposlenih licima u svim kategorijama, a najveći pad evidentiran je kod samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstava.

Od ukupno 121.542 nezaposlena u Vojvodini svaki četvrti spada u kategoriju mladih. Po statističkim podacima NSZ-a, na kraju prošlog meseca u Vojvodini je bilo 37.995 nezaposlenih starosti između 15 i 23 godine. Najviše mladih bez posla – 13.202 – ima između 30 i 34 godine, dok je onih između 25 i 29 – 12.459.

Najveći broj zaposlenih zabeležen je u uslužnom sektoru – 58 odsto, zatim u industriji – 23, poljoprivredi – 15 i građevinarstvu – četiri odsto. Takve tedencije, odnosno porast broja zaposlenih u uslužnom sektoru a pad u ostalim, prisutne su, napomenuto je u „Trendovima”, i u globalnoj ekonomiji i u skladu su s desetogodišnjim trendovima.

Od ukupnog broja zaposlenih u prvom kvartalu ove godine – 2.688.300 – njih 1.957.700 su zaposleni radnici, 590.300 samozaposleni, a 140.200 pomažući članovi domaćinstva. Ukoliko se prvi kvartal ove godine poredi s poslednjim prošle, najveći pad zaposlenosti beleži se kod samozaposlenih i pomažućih članova domaćinstva. Naime, krajem prošle godine bilo je 642.600 samozaposlenih i 156.100 pomažućih članova domaćinstva.

LJ. Malešević