U stanove se ulaže novac iz banaka i slamarica da se zaradi od kirije
NOVI SAD: Tržište nekretnina u Srbiji nastvlja blagi rast. I dalje najveće vlada interesovanje za manje stanove u velikim administrativnim centrima zbog mogućnosti bržeg izdavanja, ali se kupuju i funkcionalni jednosobni stanovi od oko 40 kvadrata s odvojenom kuhinjom i dvosobni površine do 60 kvadrata.
Istraživanja tržišta pokazuju da je ponuda i dalje bolja od tražnje, ali da, s druge strane, nema kvalitetnih stanova, pod čime se podrazumeva dobra lokacija, odgovarajuća spratnost i kvalitet gradnje. Takođe je očigledno i da se novac iz banaka i slamarica seli u tržište nekretnina jer su kamate daleko manje od onoga što s emože zaraditi rentiranjem.
U protekle dve godine na tržištu nekretnina u Novom Sadu cene kvadrata su blago porasle. Podaci NKOSK-a kažu da je prosečna cena kvadrata u drugoj polovini 2019. godine u Novom Sadu bila 1.040 evra, dok je u 2018. godine bio 953. Kvadrat novog stana na bulevarima u istom gradu kretao se od 900 do 1.200 evra. Oni u centru su bili skuplji i nudili su se za 1.800 evra kvadrat, dok je na Grbavici cena kvadrata stana u novogradnji bila oko 1.300 evra. Kod starih i starijih stanova trgovanje je drugačije jer se cena kvadrata spušta i kreće od 800 do 1.000 evra. Na novosadskoj Grbavici nadomak centra grada u staroj gradnji kvadrat košta 1.150 evra, a veći stanovi na istoj lokaciji su oko 850 evra kvadrat. Mada cene blago rastu, interesovanje za kupovinu je srednje pa je u proseku potrebno tri do šest meseci da se nekretnina proda, dok je istovremeno interesovanje za iznajmljivanje veliko.
Drugi vrstu izveštaja u vezi sa stanogradnjom, odnosno kupoprodajom nekretnina, objavio je Republički geodetski zavod, navodeći da je u novmebru 2019. godine prijavljena izgradnja 2.287 stanova, prosečne površine 73,1 kvadrata.
Od ukupnog broja stanova u novim zgradama, kaže Geodetski zavod, 7,5 odsto biće građeno u zgradama s jednim stanom površine 146 kvadrata, što navodi na zaključak da su to, u stvari, kuće, dok će 91,8 odsto biti stanovi u zgradama s najmanje tri stana, prosečne površine od 66,3 kvadrata.
Nove vlasnike u prvoj polovini 2019. godine dobilo je 47.000 nekretnina, čija vrednost kupoprodajnih ugovora iznosi 1,8 milijardu evra, što je 12 odsto više nego u istom periodu 2018. godine.
Više novca – 13 odsto – dobijeno je zbog prodaje stanova u novogradnji jer je uobičajeno da su novi stanovi skuplji od starogradnje.
Od nekretnina u našoj zemlji najtraženiji su stanovi – 34 odsto, gde se obrne gotovo 850 miliona evra. Kuće su i dalje manje tražene od stanova i predstavljaju svega 13 odsto udela na tržištu nekretnina.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da se najviše gradi u Beogradskoj oblasti – 44,6 odsto, zatim u Južnobačkom okrugu – blizu deset odsto, Južnobanatskom – 8,3.
Najviše se trguje u Beogradu, pa u Novom Sadu, gde je ostvaren promet od 194 miliona evra.
Po vrednosti tržišta sledi Niš sa 46 miliona evra, Subotica s 32 miliona, Pančevo s 25 miliona i Kragujevac s 24 miliona.
Od ukupnog trgovanja nepokretnostima, 36 odsto se odvija u Vojvodini, 27odsto u Beogradu, a 36 odsto u Vojvodini.
Z. Delić