У станове се улаже новац из банака и сламарица да се заради од кирије

Истраживања тржишта показују да је понуда и даље боља од тражње, али да, с друге стране, нема квалитетних станова, под чиме се подразумева добра локација, одговарајућа спратност и квалитет градње. Такође је очигледно и да се новац из банака и сламарица сели у тржиште некретнина јер су камате далеко мање од онога што с еможе зарадити рентирањем.

У протекле две године на тржишту некретнина у Новом Саду цене квадрата су благо порасле. Подаци НКОСК-а кажу да је просечна цена квадрата у другој половини 2019. године у Новом Саду била 1.040 евра, док је у 2018. године био 953. Квадрат новог стана на булеварима у истом граду кретао се од 900 до 1.200 евра. Они у центру су били скупљи и нудили су се за 1.800 евра квадрат, док је на Грбавици цена квадрата стана у новоградњи била око 1.300 евра. Код старих и старијих станова трговање је другачије јер се цена квадрата спушта и креће од 800 до 1.000 евра. На новосадској Грбавици надомак центра града у старој градњи квадрат кошта 1.150 евра, а већи станови на истој локацији су око 850 евра квадрат. Мада цене благо расту, интересовање за куповину је средње па је у просеку потребно три до шест месеци да се некретнина прода, док је истовремено интересовање за изнајмљивање велико.

Други врсту извештаја у вези са станоградњом, односно купопродајом некретнина, објавио је Републички геодетски завод, наводећи да је у новмебру 2019. године пријављена изградња 2.287 станова, просечне површине 73,1 квадрата.

Од укупног броја станова у новим зградама, каже Геодетски завод, 7,5 одсто биће грађено у зградама с једним станом површине 146 квадрата, што наводи на закључак да су то, у ствари, куће, док ће 91,8 одсто бити станови у зградама с најмање три стана, просечне површине од 66,3 квадрата.

Нове власнике у првој половини 2019. године добило је 47.000 некретнина, чија вредност купопродајних уговора износи 1,8 милијарду евра, што је 12 одсто више него у истом периоду 2018. године.

Више новца – 13 одсто – добијено је због продаје станова у новоградњи јер је уобичајено да су нови станови скупљи од староградње.

Од некретнина у нашој земљи најтраженији су станови – 34 одсто, где се обрне готово 850 милиона евра. Куће су и даље мање тражене од станова и представљају свега 13 одсто удела  на тржишту некретнина.

Подаци Републичког геодетског завода показују да се највише гради у Београдској области – 44,6 одсто, затим у Јужнобачком округу – близу десет одсто, Јужнобанатском – 8,3.

Највише се тргује у Београду, па у Новом Саду, где је остварен промет од 194 милиона евра.

По вредности тржишта следи Ниш са 46 милиона евра, Суботица с 32 милиона, Панчево с 25 милиона и Крагујевац с 24 милиона.

Од укупног трговања непокретностима, 36 одсто се одвија у Војводини, 27одсто у Београду, а 36 одсто у Војводини.

З. Делић