U Srbiji manji skok javnog duga nego u ostatku Evrope

Srbija godinu završava sa povećanjem manjim od četiri odsto, a povratak na dolarsko tržište hartija od vrednosti obezbediće značajne uštede.



Srbija je emitovanjem novih desetogodišnjih obveznica na dolarskom tržištu hartija od vrednosti, po stopi od 1.066 odsto, refinansirala najskuplji dug i iskoristila povoljne uslove radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine, piše Sputnjik.



Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, Srbija je izašla na međunarodno finansijsko tržište i skuplji dug zamenila mnogo jeftinijim.



Kamatna stopa za emisiju novih obveznica u vrednosti od 1,2 milijarde dolara najmanja je kamatna stopa koju je Srbija ikada dobila na tržištu kapitala, rekao je on.



Sredstvima nove emisije otplaćuje se 900 miliona dolara obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijardi dolara koliko dospeva u septembru 2021. godine i time ucešće javnog duga opšteg nivoa države u BDP-u ostaje na ranije projektovanom nivou od ispod 60 odsto do kraja ove godine.



„Konačna ocena je da je ovim obezbeđen manji trošak kamata. Ono što se vodi u budžetskim rashodima kao značajna pozicija u našem budžetu je trošak otplata, odnosno servisa kamata na ranije zaduživanje. Ovim će se po dolarskim obveznicama u odnosu na ranije postignutu cenu, koja je zaista bila visoka i ne samo da je bila visoka, već je postignuta u vrlo nepovoljnim okolnostima, obezbediti da nam u narednim godinama trošak po osnovu ovih obveznica bude sedmostruko jeftiniji“, kaže za Sputnjik ekonomista Ivan Nikolić.



Prema preliminarnim podacima Uprave za javni dug na dan 12.11.2020. godine, javni dug je iznosio 3.149.147.606.283 dinara, odnosno nešto manje od 27 milijardi evra.



„On je negde na granici nekog teorijskog limita održivog finansiranja, čak i u ovom trenutku i u ovoj kriznoj godini. Mi smo tek na toj granici. Gotovo sve zemlje u okruženju, a da ne govorim o onim razvijenim, daleko su to probile. Čak su neke na nivou zaduženosti, koji se nikako ne može nazvati održivim'', dodaje Nikolić.



U Srbiji je, kako napominje, i nacrtom budžeta za narednu godinu određeno da deficit ne pređe tri odsto BDP-a, što bi značilo samim tim opet ulazak u jednu putanju postepenog smanjivanja te relativne zaduženosti u odnosu javnog duga prema BDP-u.



Nikolić apostrofira da je dobro da je Srbija fiskalno odgovorna i da, uprkos izdašnom paketu pomoći države koji je namenila privredi i građanima od 12,5 odsto BDP-a, kako bi ublažila negativne efekte pandemije, i dalje ostaje u okvirima održive zaduženosti.