U Sloveniji oko 11.000 radnika iz Srbije
NOVI SAD: Ključni problem slovenačke privrede je što joj nedostaje radne snage da bi održala visoke stope ekonomskog rasta kao poslednjih godina, istakao je ministar privrede Zdravko Počivalšek u razgovoru s čelnicima nekoliko kompanija u stranom vlasništvu.
Po podacima državne statističke kancelarije, krajem prošle godine u Sloveniji je bilo 885.700 radno aktivnih osoba, među kojima i 87.700 stranaca, što znači da je gotovo svaki deseti zaposleni – stranac. Najviše ih iz Bosne i Hercegovine (42.000), a zatim iz Srbije (oko 11.000). Slede radnici iz Hrvatske, ali je razlika u tome što Hrvatima za zapošljavanje u Sloveniji više ne trebaju radne dozvole s obzirom na članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji. Oko 7.100 zaposlenih u Sloveniji je s Kosova, a oko 6.000 iz Makedonije.
Zapošljavanje iz trećih država od 2015. godine olakšava pravilo po kojem oni dozvolu za rad i boravak mogu dobiti u opštinama, diplomatskim predstavništvima u inostranstvu ili preko agencija za zapošljavanje pa je porast broja zaposlenih stranaca poslednjih godina vrlo veliki.
Počivalšek je rekao da se interes stranih investitora za otvaranje novih radnih mesta u Sloveniji znatno povećao jer se građevinske i druge dozvole dobijaju mnogo jednostavnije nego pre, ali da je i dalje za Sloveniju veliki problem nedostatak radne snage.
Zato je glavna briga sadašnje vlade kako da osigura dovoljan broj radnika na tržištu rada, ali i da se ostane konkurentna kada se radi o platama zaposlenih, istakao je ministar u razgovoru s predstavnicima stranih investitora u Dekanima, kod Kopra, prenosi Index.hr.
Pitanje dodatne radne snage, po Počivalšekovoj oceni, moglo bi se rešiti stimulativnim merama na području plata, uključivanjem više mladih na tržište rada, dodatnim radom penzionera i privlačenjem nezaposlenih s Biroa, ali i uvozom radne snage iz drugih zemalja, pa i trećih država izvan EU, čega se ne treba bojati.
Najviše stranaca zaposleno je u građevinarstvu, ali često se radi o onima koje slovenačke kompanije odmah prosleđuju na rad u druge članice EU, što u nekim slučajevima izaziva i nezadovoljstvo u susednim državama. Tako u Austriji građevinski sindikati tvrde da je slovenačka uobičajena praksa da se za poslate radnike-strance uplaćuju porezi i doprinosi na minimalnu platu, čime njihove kompanije stiču konkurentsku prednost u odnosu na austrijske u nekim sektorima, navodi Index.hr.
E. D.
