U prodavnicama pazarimo prosečno za 450 dinara

Najveće prepreke koje prepoznaju već prisutni trgovinski lanci su niska kupovna moć stanovništva i manjak prostora za otvaranje novih maloprodajnih objekata.

To su ključni nalazi prve faze sektorske analize tržišta maloprodaje hrane, pića i duvanskih proizvoda u Republici Srbiji, koju je izradila Komisija za zaštitu konkurenciju, u saradnji s NALED-om, i predstavila juče u Skupštini grada Beograda. Predsednik Komisije dr Miloje Obradović naglasio je važnost analize sa stanovišta zaštite konkurencije.

– Zamislite situaciju u kojoj u vašem gradu hleb, mleko i druge prehrambene proizvode možete kupiti samo u jednom ili nekoliko lanaca koji odlučuju šta će vam i po kojoj ceni ponuditi – naveo je dr Obradović. – Komisija, u čijem je mandatu puna primena Zakona o zaštiti konkurencije, ima za cilj da spreči baš takve situacije i da, obezbeđivanjem ravnopravnih uslova za sve, potencijalnim korisnicima usluga pruže mogućnost izbora, što vodi ka nižim cenama i kvalitetnijim proizvodima. Baš tu leži odgovor na pitanje zašto je važno da znamo i pratimo šta se na tržištu dešava, ko su učesnici, koliko ih ima, pod kojim uslovima posluju i kako se ponašaju.

Rezultati analize pokazuju da deset najvećih maloprodajnih lanaca učestvuje s 55 procenata u ukupnom prometu u maloprodaji, dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od jedan odsto tržišnog učešća.

– Neophodno je da unapredimo promociju teme konkurencije i njene važnosti za privredu i građane i da na pravi način predstavimo značaj propisa u toj oblasti i obezbedimo njihovu doslednu primenu – kazao je predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor „Atlantik grupe” u Srbiji Vladimir Čupić. – Potrebno je i da unapredimo propise koji regulišu nadležnosti inspekcijskih organa u domenu kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane i poštovanja rokova plaćanja, gde postoji mnogo manjkavosti. Daljem unapređenju konkurencije možemo pomoći skraćivanjem lanca snabdevanja i većim oslanjanjem na lokalne proizvođače u segmentima kao što su sveži proizvodi jer će im to pomoći da podignu standarde poslovanja i poštovanja regulative.

Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač istakla je da je ta analiza dobra osnova za planirani registar učesnika na tržištu maloprodaje, čija izrada spada u jedan od prioriteta Ministarstva.

Po nivou prihoda, najveće učešće imaju „Delez” (21 odsto) i „Merkator”, to jest „Idea”, „Merkator S” i „Roda” (16 odsto).

Preostalih osam velikih lanaca pojedinačno drže manje od 3,5 procenta. Na skupu je konstatovano da se može očekivati dolazak novih igrača, ali i da je potrebno rešiti brojne izazove na tržištu.

Analiza koju je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije obuhvatila je, između ostalog, indikatore razvijenosti maloprodajnog tržišta, strukturu tržišta, kao i prvi put napravljen pregled najznačajnijih učesnika.

– Rezultati su pokazali da građani teško menjaju navike u kupovini i najčešće kupuju na manje i u manjim objektima. Na godišnjem nivou, u maloprodaji prosečno potroše oko 60.000 dinara. Prosečna kupovina na nivou Srbije iznosi svega nešto više od 450 dinara i taj iznos se nije značajnije menjao u posmatranom periodu dok je prosečna vrednost fiskalnog računa u maloprodaji u Beogradu četvrtinu viša i iznosi oko 600 dinara – naglasila je Aleksandra Ravić iz Sektora Komisije za ekonomske analize, predstavljajući rezultate.

D. Urošević