U novosadskom ataru njiva plaćena 530.000 evra
Republički geodetski zavod nedavno je objavio polugodišnji izveštaj o prometu nekretnina na području naše zemlje, gde se među brojnim podacima navodi da se od januara do juna trgovalo ne samo stanovima, kućama i vikendicama već da su se sklapali i kupoprodajni ugovori o prometu građevinskog i poljoprivrednog zemljišta.
Čitajući u izveštaju po kojim cenama su kupovane-prodavane te nekretnine u našoj pokrajini, uočava se da je sedište pokrajinske administracije – Novi Sad, odmah posle glavnog grada, najskuplji u pogledu prometa tih nekretnina.
U prvom polugodištu sklopljeno je blizu 8.500 kupoprodajnih ugovora koji se odnose na promet građevinskog zemljišta, od kojih je 35 odsto prometovano u Vojvodini. Gotovo polovina prodatog zemljišta je prosečne veličine deset ari. U Novom Sadu sklopljeno je 478 kupoprodaja, sledi Inđija, gde je potpisano 232 ugovora, Subotica s 217, Zrenjanin sa 158. Ar je bio najskuplji u Novom Sadu – 42.550 evra, višestruko manje je vredeo u Pančevu – 3.930 evra, a u Somboru svega 570 evra.
Geodeti navode da je najskuplje plaćena parcela, površine 316 kvadrata, prodata u Novom Sadu, i predviđena za industrijsku zonu – 1,4 milion evra. Dvesta hiljada evra jeftinije – 1,2 milion – plaćen je plac znatno veći od novosadskog, od bezmalo 800 kvadratnih metara, u Šimanovcima, u opštini Pećinci.
Najveću cenu po kvadratnom metru dostiglo je zemljište za industrijsku gradnju (benzinska stanica) u Petrovradinu – 330.000 evra. Veličina zemljiša je 130 kvadrata.
Za najviše para – 530.000 evra – prodato je i građevinsko zemljište u Novom Sadu. Od podataka u vezi s tom nekretninom, RGZ je naveo da se parcela nalazi na granici privredne zone. Odmah iza te nekretnine, gledajući novčni iznos, sledi zemljište u Kaću, takođe na području grada Novog Sada, isto na granici privredne zone, za koje je kupac platio 292.550 evra. Geodeti ni o toj nekretnini nisu navele nikakve podatke.
Osim u Bačkoj, i u Banatu je građevinsko zemljište postiglo lepu cenu: ravno 300.000 evra plaćeno je takvo zemljište u Starčevu, na području grada Pančeva. Sledi po vrednosti posed u kategoriji takvog zemljišta u blizini auto-puta, u Ugrinovcima, u opštini Zemun, koje je plaćeno 250.000 evra.
Od janaura do juna ove godine trgovalo se i poljoprivrednim zemljištem. Prosečna cena hektara oranica u Južnobačkom okrugu bila je 10.100 evra, ali je bilo njiva čiji je hektar plaćen 1.000 evra, kao što je bilo i zemlje za koju su kupci hektar platili 100.000 evra. U Zapadnobačkom okrugu hektar njive prosečno je koštao 8.550 evra, ali je bilo i ugovora o prodaji po kojima je hektar koštao svega 490 evra, ali i 24.750 evra, koliko je najviše plaćen hektar oranice. U Sremu hektar njive u proseku je koštao 8.700 evra, ali se mogao kupiti i za 950. Najskuplji hektar zemlja u Sremu plaćen je 46.400 evra.
Muškarci najviše potpisuju ugovore. U mnogobrojnim podacima o prometu nekretnina izdvajamo da su muškarci bili potpisnici u 67 odsto ugovora, pa time postali i vlasnici nepokretnosti, a žene u 33 odsto primera. Najviše su nekretnine kupovala fizička lica, oko 94 odsto, ostatak pravna lica. Bilo je ugovora gde su kupci strani državljani. U prvom polugodištu 2020. godine sklopljeno je 314 takvih ugovora. U izveštaju RGZ-a nije navedeno iz kojih zemalja nam dolaze novi posednici, šta su kupovali i po kojim cenama.
Z. Delić