У новосадском атару њива плаћена 530.000 евра
Републички геодетски завод недавно је објавио полугодишњи извештај о промету некретнина на подручју наше земље, где се међу бројним подацима наводи да се од јануара до јуна трговало не само становима, кућама и викендицама већ да су се склапали и купопродајни уговори о промету грађевинског и пољопривредног земљишта.
Читајући у извештају по којим ценама су куповане-продаване те некретнине у нашој покрајини, уочава се да је седиште покрајинске администрације – Нови Сад, одмах после главног града, најскупљи у погледу промета тих некретнина.
У првом полугодишту склопљено је близу 8.500 купопродајних уговора који се односе на промет грађевинског земљишта, од којих је 35 одсто прометовано у Војводини. Готово половина продатог земљишта је просечне величине десет ари. У Новом Саду склопљено је 478 купопродаја, следи Инђија, где је потписано 232 уговора, Суботица с 217, Зрењанин са 158. Ар је био најскупљи у Новом Саду – 42.550 евра, вишеструко мање је вредео у Панчеву – 3.930 евра, а у Сомбору свега 570 евра.
Геодети наводе да је најскупље плаћена парцела, површине 316 квадрата, продата у Новом Саду, и предвиђена за индустријску зону – 1,4 милион евра. Двеста хиљада евра јефтиније – 1,2 милион – плаћен је плац знатно већи од новосадског, од безмало 800 квадратних метара, у Шимановцима, у општини Пећинци.
Највећу цену по квадратном метру достигло је земљиште за индустријску градњу (бензинска станица) у Петроврадину – 330.000 евра. Величина земљиша је 130 квадрата.
За највише пара – 530.000 евра – продато је и грађевинско земљиште у Новом Саду. Од података у вези с том некретнином, РГЗ је навео да се парцела налази на граници привредне зоне. Одмах иза те некретнине, гледајући новчни износ, следи земљиште у Каћу, такође на подручју града Новог Сада, исто на граници привредне зоне, за које је купац платио 292.550 евра. Геодети ни о тој некретнини нису навеле никакве податке.
Осим у Бачкој, и у Банату је грађевинско земљиште постигло лепу цену: равно 300.000 евра плаћено је такво земљиште у Старчеву, на подручју града Панчева. Следи по вредности посед у категорији таквог земљишта у близини ауто-пута, у Угриновцима, у општини Земун, које је плаћено 250.000 евра.
Од јанаура до јуна ове године трговало се и пољопривредним земљиштем. Просечна цена хектара ораница у Јужнобачком округу била је 10.100 евра, али је било њива чији је хектар плаћен 1.000 евра, као што је било и земље за коју су купци хектар платили 100.000 евра. У Западнобачком округу хектар њиве просечно је коштао 8.550 евра, али је било и уговора о продаји по којима је хектар коштао свега 490 евра, али и 24.750 евра, колико је највише плаћен хектар оранице. У Срему хектар њиве у просеку је коштао 8.700 евра, али се могао купити и за 950. Најскупљи хектар земља у Срему плаћен је 46.400 евра.
Мушкарци највише потписују уговоре. У многобројним подацима о промету некретнина издвајамо да су мушкарци били потписници у 67 одсто уговора, па тиме постали и власници непокретности, а жене у 33 одсто примера. Највише су некретнине куповала физичка лица, око 94 одсто, остатак правна лица. Било је уговора где су купци страни држављани. У првом полугодишту 2020. године склопљено је 314 таквих уговора. У извештају РГЗ-а није наведено из којих земаља нам долазе нови поседници, шта су куповали и по којим ценама.
З. Делић