U Novom Sadu i 15.000 dostava dnevno, a najviše hrane

Da ova vrsta posla ima dobru perspektivu, pokazalo je i istraživanje koje je pre više od dve godine sproveo Centar za istraživanje javnih politika jer su podaci pokazali da tržište dostave u Srbiji vredi više od 10 miliona evra.

Građani koji koriste uslugu dostave poručuju gotovo sve, a najčešće hranu, a poručuje se onda kada su ljudi umorni i nemaju vremena za pripremu hrane, kada se očekuju gosti, ali ima i redovnih mušterija koje brigu o obrocima prepuštaju restoranima i servisima za isporuku. Suvlasnik padrinodelivery.rs Dario Pantić ističe da se najčešće poručuje hrana, odnosno gotovi obroci i i namirnice, ali se, u skladu s potrebama potrošača, ponuda robe koja se dostavlja proširuje, pa će na aplikaciji uskoro biti dostupna roba koja se nudi u klasičnim prodavnicama mešovite robe, cvećarama, zdravoj hrani i drugim specijalizovanim prodavnicama.

Globalni rast prihoda

Statističke analize projektuju globalni rast prihoda u segmentu dostave za prosečnih 12 posto na godišnjem nivou, a najveći prihodi očekivani su na mnogoljudnim tržištima, pre svega Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Ne predviđa se samo rast dostave gotovih obroka, već i dostave namirnica jer podaci pokazuju da je vrednost tražišta dostave namirnica na globalnom nivou poraslo s 285,7 milijardi dolara u 2021. godini, na 354,7 milijardi dolara u 2022.

- Iz našeg višegodišnjeg iskustva u dostavi hrane među korisnicima je najviše je onih koji naručuju hranu: picu, burgere, roštilj, ručno rađene sveže paste, kinesku hranu - kaže Pantić. - Pokazuje se da se navike potrošača mnogo ne menjaju kad je u pitanju izbor hrane, bez obzira na to da li je naručuju preko digitalne platforme ili telefonski – uvek prednjači brza hrana. Ono što je specifično za telefonske poruybine je potražnja za robom iz supermarketa, odnosno namirnicama koje su svakodnevno potrebne.

Razvoj tržišta dostave, koja osim naručivanja hrane i/ili namirnica, znači i sve veću on lajn kupovinu, znatno je pospešila pandemija koronavirusa. Tada su mnogi potrošači počeli da poručuju, nekima je to postala i navika, a kod nekih potreba. Prošle godine je globalno došlo da blagog usporavanja u određenim regionima kada je reč o dostavi gotovih obroka, a veliki igrači u ovoj industriji to pokušavaju da kompenzuju upravo probojem na tržišu namirnica. Po Pantićevim rečima, tokom lok dauna dostava je suštinski funkcionisala kao i pre toga, ali je potražnje bila veća i to za oko 150 odsto, što je predstavljalo veliki izazov u operativnom i logističkom smislu.

- To nas je ozbiljno nateralo na razmišljanje o automatizaciji poslovnih procesa i razvoju digitalnog rešenja koje bismo ponudili tržištu - rekao je Panić.

On je ukazao da je lokalni trend rasta u potražnji usluga dostave počeo da opada nakon pandemije i povratkom na uobićčajen način života, a to se dodatno nastavilo početkom ekonomske krize. I pored toga, u „Padrinu„ su se odlučili da pokrenu platformu za naručivanje hrane i to iz dva razloga.

- Primena savremenih tehnoloških rešenja standard je u našem poslovanju, a prostor na tržištu u industriji dostave i dalje postoji, bez obzira na nepovoljne ekonomske prilike i vraćanje na način života od ranije, pre pandemije. Tome u prilog idu podaci kojima raspolažemo za područje Novog Sada i okoline. Naime, dostavne službe, servisi i platforme koji posluju u Novom Sadu, dnevno imaju između 10.000 i 15.000 dostava. Budući da je reč o gradu koji ima oko 500.000 stanovnika, uzrasne strukture koja ide u prilog mlađim generacijama - veliki univerzitetski centar i konstantno doseljavanje, te činjenica da je životni standard u Novom Sadu među najvišima u Srbiji, smatramo da je tržište više nego povoljno - istakao je Pantić.

- Potencijal za rast je na terenu ipak malo drugačiji nego što statistika kaže jer tržište može biti znatno veće nego što je projektovano ako zapravo date ljudima priliku da postanu njegov deo tako što ćete biti non-stop na raspolaganju i tako što njihova adresa stanovanja neće biti „s one strane granice„ servisnog područja - rekao je Pantić.

D. Mlađenović