У Новом Саду и 15.000 достава дневно, а највише хране

Да ова врста посла има добру перспективу, показало је и истраживање које је пре више од две године спровео Центар за истраживање јавних политика јер су подаци показали да тржиште доставе у Србији вреди више од 10 милиона евра.

Грађани који користе услугу доставе поручују готово све, а најчешће храну, а поручује се онда када су људи уморни и немају времена за припрему хране, када се очекују гости, али има и редовних муштерија које бригу о оброцима препуштају ресторанима и сервисима за испоруку. Suvlasnik padrinodelivery.rs Дарио Пантић истиче да се најчешће поручује храна, односно готови оброци и и намирнице, али се, у складу с потребама потрошача, понуда робе која се доставља проширује, па ће на апликацији ускоро бити доступна роба која се нуди у класичним продавницама мешовите робе, цвећарама, здравој храни и другим специјализованим продавницама.

Глобални раст прихода

Статистичке анализе пројектују глобални раст прихода у сегменту доставе за просечних 12 посто на годишњем нивоу, а највећи приходи очекивани су на многољудним тржиштима, пре свега Кине и Сједињених Америчких Држава.

Не предвиђа се само раст доставе готових оброка, већ и доставе намирница јер подаци показују да је вредност тражишта доставе намирница на глобалном нивоу порасло с 285,7 милијарди долара у 2021. години, на 354,7 милијарди долара у 2022.

- Из нашег вишегодишњег искуства у достави хране међу корисницима је највише је оних који наручују храну: пицу, бургере, роштиљ, ручно рађене свеже пасте, кинеску храну - каже Пантић. - Показује се да се навике потрошача много не мењају кад је у питању избор хране, без обзира на то да ли је наручују преко дигиталне платформе или телефонски – увек предњачи брза храна. Оно што је специфично за телефонске poruybinе је потражња за робом из супермаркета, односно намирницама које су свакодневно потребне.

Развој тржишта доставе, која осим наручивања хране и/или намирница, значи и све већу он лајн куповину, знатно је поспешила пандемија коронавируса. Тада су многи потрошачи почели да поручују, некима је то постала и навика, а код неких потреба. Прошле године је глобално дошло да благог успоравања у одређеним регионима када је реч о достави готових оброка, а велики играчи у овој индустрији то покушавају да компензују управо пробојем на тржишу намирница. По Пантићевим речима, током лок дауна достава је суштински функционисала као и пре тога, али је потражње била већа и то за око 150 одсто, што је представљало велики изазов у оперативном и логистичком смислу.

- То нас је озбиљно натерало на размишљање о аутоматизацији пословних процеса и развоју дигиталног решења које бисмо понудили тржишту - рекао је Панић.

Он је указао да је локални тренд раста у потражњи услуга доставе почео да опада након пандемије и повратком на уобићчајен начин живота, а то се додатно наставило почетком економске кризе. И поред тога, у „Падрину„ су се одлучили да покрену платформу за наручивање хране и то из два разлога.

- Примена савремених технолошких решења стандард је у нашем пословању, а простор на тржишту у индустрији доставе и даље постоји, без обзира на неповољне економске прилике и враћање на начин живота од раније, пре пандемије. Томе у прилог иду подаци којима располажемо за подручје Новог Сада и околине. Наиме, доставне службе, сервиси и платформе који послују у Новом Саду, дневно имају између 10.000 и 15.000 достава. Будући да је реч о граду који има око 500.000 становника, узрасне структуре која иде у прилог млађим генерацијама - велики универзитетски центар и константно досељавање, те чињеница да је животни стандард у Новом Саду међу највишима у Србији, сматрамо да је тржиште више него повољно - истакао је Пантић.

- Потенцијал за раст је на терену ипак мало другачији него што статистика каже јер тржиште може бити знатно веће него што је пројектовано ако заправо дате људима прилику да постану његов део тако што ћете бити нон-стоп на располагању и тако што њихова адреса становања неће бити „с оне стране границе„ сервисног подручја - рекао је Пантић.

Д. Млађеновић