U javnim zgradama moguće uštedeti 50 odsto energije

Cilj projekta je unapređenje energetske efikasnosti zgrada i smanjenje emisija ugljen-dioksida u školskim i predškolskim ustanovama u Srbiji, a ostvareni rezultati pokazali su da je ulaganje u energetsku efikasnost javnog sektora, s fokusom na njegov građevinski fond, veoma važno. 

Fokus je bio na sektoru zgradarstva, koji je najzahtevniji kada je reč o energetske efikasnosti, rekao je državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Stevica Deđanski. Mogućnosti uštede u tom sektoru su, kako je dodao, velike jer se u zgradarstvu potroši 40 odsto finalne energije, a potencijalne uštede mogu dostići i 50 odsto.

Rezultati tog projekta omogućili su sprovođenje Direktive o energetskoj efikasnosti, što je veoma značajno za dalja unapređenja, naveo je Deđanski.

Da bi se ispunile obaveza iz Sporazuma o energetskoj zajednici za Jugostočnu Evropu, ministarstva rudarstva i građevinarstva su, uz podršku GIZ-a, nastavili rad na donošenju odgovarajućeg regulatornog okvira. Po rečima savetnice u Ministarstvu građevinarstva Jelene Vukanović, to ministarstvo aktivno radi na izmeni i unapređenju postojećih pravilnika iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu, koji će omogućiti proračun i sertifikaciju zgrada na osnovu svih energija koje zgrade troše.

Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ započet je u oktobru 2015. godine, u partnerstvu s Ministarstvom rudarstva i energetike i saradnju s Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Smanjenje potrošnje energije predviđeno je članom 5 Direktive Evropske unije o energetskoj efikasnosti, a Srbija ima obavezu da, počevši od 1. decembra 2017, na godišnjem nivou energetski sanira jedan odsto ukupne grejane/hlađene površine zgrada čiji je vlasnik i korisnik centralna vlast.

Ukazujući na to da je stav GIZ-a da je energetska efikasnost ključna za održivi razvoj, šef projekta Štefan Hajek naglasio je da je unapređenje energetske efikasnosti usko povezano s usklađivanjem zakonodavstva Srbije s evropskim politikama na polju zaštite životne sredine, odnosno implementacijom evropskih direktiva u okviru nacionalnih propisa.

Tokom projekta definisani su prioritetni školski objekti koje bi trebalo obnoviti u gradovima i opštinama s kojima je GIZ potpisao memorandum o saradnji – Apatin, Priboj, Bajina Bašta, Niš, Užice i Kraljevo. Takođe, u 15 lokalnih samouprava obučeno je 320 domara u isto toliko škola, kao i 177 direktora i stručnih saradnika iz 104 škole.  Uspostavljena je i Platforma znanja o energetskoj efikasnosti, čiji su glavni nosioci Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu i Stalna konferencija gradova i opština.

D. Ml.