Turistički projekat Novog Sada i Segedina

U narednom periodu biće popisano po stotinu spomenika u oba grada, od kojih mnogi nisu pod zaštitom, ali su vredni pomena. Istovremeno na taj način će se gradovi povezati na kulturnom planu i u domenu kulturnog turizma, i turističkom preduzetnicima na obe strane granice ukazati i na nešto drugo, što do sada nije bilo u fokusu. ”Projekat “ Kultura na dlanu”  biće od koristi i trećoj strani -  turistima, jer će se popisani spomenici naći na zajedničkom interent portalu.

- Smisao projekta je usredsređen na istraživanje, promociju i prezentaciju kulturnog nasleđa Segedina i Novog Sada, u nameri unapređenja kulturne saradnje i kulturnog turizma - kaže rukovodilac projekta,  prof. dr Vladimir Stojanović sa Departmana za gerografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog PMF-a.- Projekat je  za srpsku stranu značajniji jer treba da doprinese  unapređenju promocije Novog Sada, kao evropske prestonice kulture 2021. godine.

Novi Sad i Segedin, kao srednjoevropski gradovi, imaju mnogo toga zajedničkog. Oba pripadaju redu najvećih u granicama država u kojima se nalaze i oba grada poseduju vrednu i zanimljivu kulturnu baštinu.

Prema rečima prof. dr Stojanovića  osnova projekta biće  „Studija prezentacije i promocije nepokretnog kulturnog nasleđa u Novom Sadu i okolini“.  U njoj će  biti približene  kulturne baštine i kulturni sadržaji, sa naglaskom na manje poznate vrednosti, događaje i istoriju. Njen integralni deo činiće  lista od stotinu spomenika kulture, evidentiranih objekata nepokretnog nasleđa i objekata pod prethodnom zaštitom, za koje je procenjeno da predstavljaju najvrednije u ponudi kulturnog turizma Novog Sada.

U studiji će se pored najpoznatijih novosadskih zgrada i zdanja, naći i Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj, porodična kuća Mileve Marić Ajnštajn, Spomenik žrtvama racije, zgrade muzeja i galerija,  „Špilerova kuća„ u Petrovaradinu…

Takođe, biće zabeleženi i manje poznati objekti, od kojih mnogi nisu na listi zaštićenih spomenika kulture ili su pod prethodnom zaštitom, kao što su: Rimokatolička crkva Svete Elizabete i kalvinistička crkva na Telepu, Almaški kraj, objekti industrijskog nasleđa poput Svilare i Kineske četvrti, koji u sklopu priprema za 2021. postaju novi gradski kulturni centri.

Departman za geografiju u studiji će skrenuti pažnju i na savremenu arhitekturu Novog Sada, pa će se na toj listi naći i objekat SPENS, koji će posetiocima Novog Sada ukazati kao mesto na kome mogu doživeti jedno vreme u razvoju grada za koji su Novosađani poprilično vezani. Manje poznati objekti, koji će biti na listi od stotinu objekata, ali nisu zaštićeni su kompleks ranžirne stanice ŽTP (to je objekat industrijskog nasleđa), Studio M, zgrada katastra (komorska kuća), kasarna Arčibalda Rajsa, Radnička komora (na Bulevaru Mihajla Pupina), palata Tomin, vila Popa, zgrada inženjera Stevana Radivojevića, crkva Svetog Roka, Habag, Hotel kod Sunca...

Mađarska strana predstaviće Segedin, pa će se na prvom mestu  sigurno naći, kaže prof. dr Stojanović,  predeo strogog jezgra Segedina gde se nalaze neke od najlepših i najvrednijih zgrada u ovom gradu, Gradska kuća, palata Ungar-Majer, Reok palata kao izuzetno vredno delo arhitekture Secesije....

-  Sadržaj studije biće uskoro na internet portalu, pa će dve stotine najvažnijih objekata materijalnog nasleđa u Novom Sadu i Segedinu biti vidljivi svima. Samo u Novom Sadu smo do sada pripremili dokumentaciju od nekoliko stotina fotografija, koje su posebno snimljene u okviru projekta  –istakao je prof. dr Stojanović.  

Članovi projektnog tima,  u Novom Sadu i u Segedinu, veruju  da će projekat doprineti uzajamnoj saradnji na polju kulturne razmene i razvoja turizma između dva grada, kao i da će oba grada imati bolju zajedničku promociju putem zajedničkog internet portala koji bi trebalo da Novi Sad i Segedin  promovišu kao centre kulturnog turizma.

Zorka Delić