Turistički potencijal Vojvodine samo delimično iskorišćen
NOVI SAD: Salaši, vinarije, etno kuće, zdravstveno - rekreativni turizam, Dunav, jezera , manastiri... su potencijali na kojima naša pokrajina treba da gradi turističku privredu.
Palić, Petrovaradinska trvđava, banje Vrdnik i Kanjiža, Vršački breg, Fruška gora sa 16 manastira već su prepoznate od domaćih i ino gostiju, ali ima još mesta poput Deliblatske peščare i jezera u Beloj Crkvi koje bi mogle da postanu top destinacije, ali im nedostaju smeštajni kapaciteti i sadržaji u vidu manifestacija, kaže viši samostalni stučni saradnik u Privrednoj komori Vojvodine Dragica Samardžić.
Opština Irig je napravila velik pomak u razvoju turizma u proteklih nekoliko godina.
Na njenom području je banja Vrdnik i Rehabilitacioni centar, manastir Ravanica i Vrdnička kula, ali je izgrađen novi hotel, i taj novi objekat je, uz navedene sadržaje, napravio pomak, pa je u 2016. bilo oko 20.000 gostiju, od kojih oko 3.000 stranih.
Dragica Samardžić kaže da taj primer treba da slede i druge lokalne samouprve, te da moraju da prave planove turističkog razvoja radi privlačenja domaćih i stranih investicija.
Na toku Dunava kroz Srbiju samo je marina u Apatinu kategorisana i zadovoljava međunarodne kriterijume za prihvat i pružanje usluga domaćim i stranim plovilima. Ali su tokom prošle godine u marinu pristalo svega tri putnička broda sa 360 putnika i to je po svoj prilici posledica lošeg marketinga lokalne samouprave i turističke organizacije.
Zato bi, naglašava, lokalne samouprave morale međusobno da se udružuju ukoliko postoji interes za to, iz budžeta da izdvajaju novac i učestvuju na konkursima kod stranih fondova.
Vlada Srbije je usvojila Strategiju razvoja turizma od 2016 - 2025. Obaveza pokrajine i lokalnih samouprava je da od 2017. do 2020. godine na svom području donesu programe i usklade sa strategijom da bi se stvorili uslovi za privlačenje stranih i domaćih investicija.
Kao prioritetne destinacije u pokrajini su prepoznati Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci, Subotica, Palić i Potisje, Podunavlje - Gornje i Srednje i Banat – Vršac, kaže Samardžić.
Zakon o turizmu uveo je novinu- menadžment turističkih organizacija, koji je zaživeo samo u Sremskoj Mitrovici, gde je nedavno pokrenuto plansko upravljanje turističkim destinacijama.
Prema rečima Dragice Samardžić, u toku su razgovori sa ovdašnjim turističkim agencijama i turističkim radniicima iz Mađarske i Slovačke da se osmisli destinacija na Dunavu za turiste koji bi krstarili rekom kroz tri države.
Turističko razgledanje grada sa reka je razvijen vid turizma u mnogim evropskim zemljama, pa u Budimpešti veliki broj turista rado panoramski razgleda grad sa Dunava.
Kod nas to nije slučaj, a da bi se razvio ovakav obilazak jedan od preduslova je izgradnja “bele flote” i osnovnih pristanišnih kapaciteta na Dunavu.
Danas u Vojvodini ne postoji ni jedna stalna rečna brodska linija, a broj domaćih turističkih brodova je zanemrljiv.
Zato ovaj novi turistički aražman treba s posebnom pažnjom izabrati, jer turističko tržište Mađarske je sve otvorenije zbog turista iz Kine. Ova zemlja u Budimpešti ima turističko predstavništvo, a Mađari hoće s našim tur operatorima da sarađuju i da Vojvodinu predstave i njihovim gostima, pojašnjava Dragica Samardžić.
Zorka Delić