Tone plastičnih flaša bacimo umesto da recikliramo
Upravljanje otpadom u Srbiji je prioritetno pitanje zaštite okoline i jedno od najzahtevniji područja u usklađivanju s regulativom Evropske unije.
Trećina ukupnog zakonodavstva EU odnosi se na životnu sredinu, a Srbija je u obavezi da Evropskoj komisiji predstavi pregovaračku poziciju i počne pregovore o poglavlju 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.
Sakupljanja i recikliranja PET ambalaže, odnosno plastičnih boca, teren je gde se u Srbiji može dosta uraditi. Kompanija ALING-CONEL iz Gajdobre u septembru 2013. godine otvorila je u Novoj Gajdobri ćerku-firmu ALWAG. Reč je o fabrici za reciklažu PET ambalaže, baziranoj na proizvodnji RPET flekica dobijenih sistemom toplog pranja.
– U fabrici je implementirana inovativna nemačka tehologija, a osim postrojenja, izgrađeni su i dodatni objekti – prilazni putevi, elektrostanica, kotlarnica, kompresorska stanica, kao i gasna stanica i sistem za prečišćavanje otpadnih voda – kaže direktor Stojan Dangubić. – Vrednost investicije je oko 15 miliona evra, a u fabrici je zaposleno oko 40 radnika, dok indirektno zapošljavamo više od 200 ljudi, kooperanata koji prikupljaju sekunardne sirovine. Osim inženjera, tehnologa, ekologa, reciklažna industrija zapošljava i sakupljače sekundarnih sirovina, koji često dolaze iz marginalizovanih društvenih grupa, a taj posao obezbeđuje im socijalnu zaštitu i materijalnu sigurnost.
U fabrici objašnjavaju da se PET ambalaža u postupku prerade prvo usitnjava, a onda na visokim temperaturama pere. Tako se dobija poluproizvod visoke čistoće, koji kasnije koriste proizvođači ambalaže u prehrambenoj, farmaceutskoj i tekstilnoj industriji, a svaka nova plastična flaša trebalo bi da sadrži barem 30 odsto recikliranog materijala. Ali, reciklirana PET amabalaža koristi se i u proizvodnji asfalta, izolacionih folija i cevi raznih profila i namena. Stručnjaci dodaju da je ALWAG prva fabrika tog tipa u Srbiji koja omogućava da se prljave boce, koje su decenijama ležale po deponijama, vrate u upotrebu čak i u industriji hrane i pića.
Ima mesta na tržištu
Recikleri PET amabalaže, za razliku od drugih reciklera u Srbiji, nemaju nikakve subvencije. ALWAG ima svoju sakupljačku mrežu, a cilj je da se što više ambalaže prikupi pre odlaska na đubrište da većinski izvor sirovine ne bi bile deponije. Prikupljanje ambalaže je mnogo efikasnije, značajno se smanjuju troškovi recikliranja, odnosno veća je zarada. U Srbiji bi se, kažu upućeni, boljom sakupljačkom mrežom, mogle otvoriti barem još dve takve fabrike, zaposli bar 200 novih industrijskih radnika.
Po podacima iz te fabrike, u Srbiji se godišnje baci oko 60.000 tona PET ambalaže, a u reciklaži završi svega 12 do 15 odsto. Dodaju da je značaj projekta ALWAG veći, odnosno da se tek može videti ako se zna da je vreme raspada PET ambalaže nekoliko stotina godina.
– Kapacitet prerade PET ambalaže je 13.500 tona godišnje, a kapacitet proizvodnje RPET flekica 12.000 tona. Od početka proizvodnje 90 odsto proizvodnje prodato je kupcima u Italiji, Austriji... Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina beleži rast u vreme ekonomske krize. Statistika pokazuje da Srbija godišnje gubi oko 50 miliona evra. Naša fabrika može da smanji taj gubitak jer se još uvek ne radi punim kapacitetom, a uz pun kapacitet to bi značilo još četrdesetak novih radnih mesta. Uz to, taj projekat, kao grinfild investicija u toj oblasti, između ostalog, doprinosi kreiranju pozitivnog imiya zemlje i domaće privatne kompanije žele da ulože u tu mladu industrijsku granu i time doprinesu i zaštiti životne okoline. Lokalna javna preduzeća i privatne kompanije koje se bave prikupljanjem i sortiranjem ambalažnog otpada mogu godišnje zaraditi minimum 3,5 miliona evra, što kreira pozitivnu poslovnu klimu – ističe Dangubić.
M. Sudžum