Tema Dnevnika: U Srbiji za 7 godina rekonstruisano 750 kilometara pruga

Reč je o prugama Niš – Zaječar (108 km) , Kumane – Banatsko Miloševo (28,5 km) i Novi Sad – Bogojevo (9,5 km staničnih koloseka), a u proteklih sedam godina rekonstruisano je 227 kilometara magistralnih i 529 kilometara regionalnih pruga, odnosno ukupno oko 750 km. Pored toga, u toku je priprema dokumentacije za modernizaciju i rekonstrukciju još oko 720 kilometara magistralnih pruga, što treba da bude realizovano u narednih nekoliko godina. Ne treba zaboraviti da je u završnici najveći i najznačajniji investicioni i infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope - izgradnja pruge za velike brzine Beograd – Novi Sad, kao i da je  nedavno počela i izgradnja deonice od Novog Sada do Subotice, a privode se kraju i radovi na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Jajinaca i Male Krsne. Pored toga, u septembru prošle  godine počeli su radovi na pruzi Niš – Brestovac, kao delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Niša i Preševa, a u oktobru i  izgradnja pruga od velikog međunarodnog značaja Subotica – Horgoš.

Tome svakako treba dodati i da je lane u okviru  modernizacije železničkog saobraćaja Srbija nabavila prvi od  tri planirana voza od švajcarske kompanije „Štadler“, koji mogu da razviju brzinu do 200 km/sat. Reč je o modernim i lepim železničkim garniturama na dva sprata.

Izgradnja savremene pruge Beograd – Novi Sad – Subotica – državna granica sa Mađarskom (Kelebija) – Budimpešta, koja podrazumeva rekonstrukciju dosadašnje jednokolosečne pruge i izgradnju drugog koloseka, kako bi se formirala savremena dvokolosečna pruga visokih performansi za putnički i teretni saobraćaj i brzinu do 200 km/sat, prvi je prekogranični projekat u okviru saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, koji zajednički realizuju Srbija, Mađarska i Kina. Deo je globalnog projekta „Jedan pojas – jedan put“  infrastrukturnog povezivanja Evrope i Azije, koji je inicirala Kina, a vrednost  izgradnje pruge za velike brzine kroz Srbiju od Beograda do Subotice iznosi oko 2,2 milijarde dolara. Finansiranje je obezbeđeno iz kredita Ruske Federacije i kineske EKSIM banke, uz određeno učešće Republike Srbije.

Izgradnja pruge za velike brzine kroz Srbiju obuhvata radove na tri deonice i odvija se kroz isto toliko faza: Beograd – Stara Pazova, Stara Pazova – Novi Sad i Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija). Čitava trasa duga je ukupno 183 kilometra.

Radovi su počeli avgusta 2017. godine  izgradnjom najvećih infrastrukturnih objekata na trasi - tunela i vijadukta „Čortanovci“, između Stare Pazove i Novog Sada i ugovorom je bilo predviđeno da budu završeni do kraja prošle godine.

- Pre početka izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Subotice, svega 35 kilometara pruge je bilo dvokolosečno, od Beograda do Stare Pazove – kaže Stanisavljević. - Između Beograda i Subotice vreme putovanja međunarodnih putničkih vozova iznosilo je čak 4 sata i 37 minuta, što znači da je njihova prosečna brzina bila oko 40 km/sat. Na svega osam kilometara ove pruge vozovi su mogli da saobraćaju 120 km/sat. Kada brza pruga bude završena vozom će se do Budimpešte na ovoj međunarodnoj relaciji putovati manje od tri sata.

Vijadukt i tunel najveći i najzahtevniji objekti

Izgradnja tunela i vijadukta u Čortanovcima,  najzahtevnijih elemenata na trasi pruge za velike brzine između Beograda i Novog Sada završena je 22. aprila prošle godine, šest meseci pre planiranih rokova. Oba se nalaze u plovnom delu Dunava i najveći su infrastrukturni i investicioni železnički projekti u ovom delu Evrope.   Njihova gradnja koštala je  337,6 miliona dolara. Kao i celu deonicu od Stare Pazove do Novog Sada gradila ih je ruska kompanija RŽD Internešnl, uz angažovanje velikog broja domaćih i inostranih formi kao podizvođa. Tunel se sastoji od dve cevi, svaka sa po jednim kolosekom, ukupne dužine 2,2 kilometra. Trećeg dana aprila 2020. godine probijena je desna tunelska cev dužine 1.086,5 metara, dok je leva, koja je duga 1.156 metara, probijena nešto kasnije - 5. juna.

Vijadukt je dug oko tri kilometra i nosi ga 59 stubova, od kojih je visina pojedinih 26 metara, što se može uporediti sa visinom osmospratnice. 

Na trasi brze pruge od  Stare Pazove do Novog Sada, dugoj 36,2 kilometra, poslednje šinsko polje ruska kompanija RŽD Internešnl položila je  24. avgusta prošle  godine. Na toj deonici izgrađena su  62 nova objekta i ima deset denivelacija, to jest građevina kojima je izbegnuto ukrštanje pruge i puteva u nivou. Rekonstruisane su i uređene železničke stanice. Železničke stanice Inđija i Petrovaradin su rekonstruisane, a u Sremskim Karlovcima se privodi kraju gradnja druge u blizini nekadašnje stanice. Nova stanica u Beški izgrađena je na drugom mestu.

Vrednost  radova na otvorenoj pruzi Stara Pazova – Novi Sad iznosi 247,9 miliona dolara, a uključujući i izgradnju tunela i vijadukta „Čortanovci“ - 585,5 miliona dolara. Projekat se finansira iz kredita Ruske Federacije za modernizaciju srpskih železnica.

Modernizacija pruge od Beograd Centra do Stare Pazove, duge 34,5 kilometra, počela je u junu 2018. Izvođač je kineski konzorcijum „China Railway International” i „China Communicatins Constructuion Company”, a vrednost ugovora je 350,1 miliona dolara. Finansiranje je obezbeđeno iz kredita kineske „Eksim banke“.Najznačajniji objekti na toj deonici  su tri nadvožnjaka (Zemun Polje, Nova Pazova, Stara Pazova), jedan podvožnjak (Kamendin), denivelacija pruge – galerija u Batajnici, pothodnici u stanicama Tošin bunar, Altina, Zemunsko Polje, Kamendin, Batajnica i Nova Pazova.

- Svi radovi između Beograda i Novog Sada u završnoj su fazi – napominje Stanisavljević.- Na deonici Beograd Centar – Stara Pazova u toku su statički testovi na geometriji koloseka i kontaktnoj mreži, kao i statička testiranja signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih sistema. Nakon toga, specijalizovana kompanija DBST obaviće dinamičko testiranje pruge za velike brzine na toj deonici.  Na trasi Stara Pazova – Novi Sad  dinamička testiranja planirana su u januaru i početkom februara.  To znači da će komercijalna eksploatacija brze pruge od Beograda do Novog Sada biti tehnički moguća u martu, odnosno nešto duže od četiri i po godine od kako je početkom radova na tunelu „Čortanovci“ počela izgradnja pruge za velike brzine.

Gradnja treće deonice brze pruge od 108 kilometara, od Novog Sada do Kelebije, zvanično je počela 22. novembra prošle godine, a planirani završetak radova je novembar 2024. Očekuje se da će Mađari svoju deonicu brze pruge od državne granice do Budimpešte završiti  polovinom 2025. godine.

Od Horgoša do Segedina za 35 minuta

Modernizacija pruge Subotica – Horgoš počela je 18. oktobra, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana. Rok za završetak radova je novembar 2022. godine. Do sada je izgrađen  donji stroj stroj pruge od Horgoša prema Bačkim Vinogradima u dužini od 3,6 kilometara. U toku je priprema za polaganje 4,5 kilometara gornjeg stroja od Subotice ka Horgošu, kao i za izgradnju infrastrukturnih objekata kao što su podvožnjak u Subotici, dva podhodnika u Paliću i u Bačkim Vinogradima i rekonstrukciju staničnih zgrada u Paliću, Bačkim Vinogradima i Horgošu.

Po završetku modernizacije i rekonstrukcije, ova pruga dužine 26,63 kilometara, biće jedna od najmodernijih elektrificiranih evropskih železničkih deonica, kojom će se vozovi kretati brzinom do 120 km/sat, a vozom između Horgoša i Segedina će se putovati 35 minuta.

Kada brza pruga bude završena, od Novog Sada do Bumipešte će se stizati za dva sata i pet minuta. Prema sadašnjim planovima, voz velikih brzina će kroz Srbiju na ovoj deonici stajati u Novom Sadu, Bačkoj Topoli i Subotici. Projektom na tom delu pruge  predviđena je rekonstrukcija devet železničkih stanica (Novi Sad, Sajlovo, Kisač, Stepanovićevo, Zmajevo, Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo i Subotica), kao i gradnja tri nove stanice sa staničnim kapacitetima – u Rumenki, Vrbasu i Lovćencu. Biće izgrađeno ukupno 49 podvožnjaka, nadvožnjaka i sličnih objekata. U  Vrbasu će biti izgrađen i vijadukt dužine 1,6 kilometra.

Rekonstrukcija stanice u Novom Sadu počela je krajem septembra. Prva faza podrazumevala je radove na prva tri stanična koloseka, kao i na desetom i jedanaestom koloseku, zatim izgradnju novog perona i nadstrešnice, kao i delimičnu sanaciju i adaptaciju stanice. Završetak prve faze rekonstrukcije  usklađen je sa puštanjem u saobraćaj deonice pruge za velike brzine Beograd – Novi Sad.

U samom objektu stanice planirana je sanacija podova, zidova i krova, kao i povećanje energetske efikasnosti. Pored toga biće zamenjena fasada i stolarija. Stanični pothodnik ispod trećeg, četvrtog, petog i šestog koloseka biće produžen i modernizovan, a novi deo pothodnika biće dug 30 metara i činiće ga i stepenišna konstrukcija, kojima će se izlaziti na novoprojektovani treći i četvrti peron. Pothodnik će biti dugačak oko 60 metara, a sa prilaznim stepeništem i liftovima njegova korisna površina iznosiće oko 800 kvadratnih metara.

Sredinom decembra nastavljeni su radovi na rekonstrukciji staničnih perona. U toku su izgradnja temelja perona i nadstrešnica,  kao i šahti za kišnu kanalizaciju, dok je u  staničnoj  zgradi nastavljeno uređenje prostorija Centra za daljinsko upravljanje, zatim staničnog restorana, kao i obnova pojedinih kancelarija. Radove izvodi konzorcijum kineskih kompanija koji gradi i prugu do Subotice.

U Novom Sadu u okviru gradnje treće deonice brze pruge Kinezi u Kisačkoj ulici prave drugi podvožnjak budući da stari  nije zadovoljavao standarde za saobraćaj vozova za velike brzine. Podvožnjak će biti udaljen oko kilometar od železničke stanice, dugačak oko 41 metar, visok četiri i po metra, na šipovima pobijenim u zemlju na dubini od oko 20 metara. Završetak radova na tom objektu takođe je usklađen sa puštanjem u saobraćaj novoizgrađene pruge.                                      

Zorica Milosavljević