TEMA DNEVNIKA: JOŠ JEDNA VEZA JUŽNOG BANATA I BRANIČEVA Prelaz Ram - Banatska Palanka skratiće put za više od 100 kilometara (FOTO)

Reč je o premošćavanju Dunava i spajanju banata i Braničevskog okruga. Time bi Dunavski koridor koji se uveliko gradi prešao na banatsku stranu i taj deo Vojvodine bi svakako oživeo s novom saobraćajnicom. Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević je priliko obilaska radova na Dunavskom koridoru kod Požarevca najavio da će ta brza saobraćajnica biti završena u septembru 2025. godine, što je 15 meseci pre ugovorenog roka. On je rekao da će Dunavski koridior preporoditi ceo Braničevski okrug i da veruje da će Srbija uskoro postati najlepše mesto za život u Evropi.

- Požarevac će biti bliži i dostupniji i dobiće priliku da se bolje razvija, i ne samo Požarevac, već i Veliko Gradište, Golubac i Smederevo, kao deo Dunavskog okruga. To je nešto što smo do sada mogli samo da sanjamo - naveo je Vučević. On je istakao da se na tome neće stati i da je u planu izgradnja mosta koji će spojiti Belu Crkvu, Banatsku Palanku i Ramsku tvrđavu.

- Time će nam taj nekad najzapostavljeniji ili najudeljeniji deo Južnobanatskog okruga biti povezan sa Braničevskim okrugom. Time će se i državljanima Rumunije omogućiti da imaju mnogo bolju konekciju ka drugim delovima Evrope, pa čak i ka nekim delovima Rumunije - istakao je Vučević. Naglasio je da će to biti najistočniji most u Republici Srbiji koji povezuje naše dve obale na Dunavu.

Već godinama linijski skelski prelaz Ram - Banatska Palanka povezuje Braničevski region istočne Srbije sa južno-banatskim regionom i skraćuje put za više od 100 kilometara u odnosu na alternativni put preko Smederevsko-Kovinskog mosta. Prelaz funkcioniše bez prekida još od uspostavljanja 1985. godine. Otvoren je kako za putnički, tako i za teretni saobraćaj. U zavisnosti od sezonske frekfencije, prevoz obavlja manja skela nosivosti do 100 tona ili veća skela nosivosti do 200 tona.

U toku kalendarske godine skelski prevoz se obavlja po ustaljenom redu vožnje.Privremeni prekidi rada mogući su samo u slučaju ekstremnih vremenskih nepogoda: jakih vetrova, gustih jesenjih magli i postojanja velikih količina leda na reci. Skela kreće/pristaje na banatskoj strani, kod Stare Palanke, pristanište se nalazi u ušću kanala DTD.  Planovi za most postoje odavno. Podosta ljudi na ovim našim prostorima zna skoro mitsku priču o kolačima koji su se pre sto i kusur godina odavde svake noći vozom slali za Beč da bi ujutru bili još sveži i posluženi na carskom dvoru. Znatno manje se zna da je te kolače pravila čuvena poslastičarnica „Mogoš” iz Bele Crkve, a još manje da je u ovom mestu na jugu Banata bila izgrađena prva pruga na Balkanu još davne 1856. godine.

- Bela Crkva se zaista može nazvati mestom od hiljadu i jedne priče i mislim da u njima leži možda i veći turistički potencijal od samih belocrkvanskih jezera oko kojih se formira kompletna ponuda i zbog kojih dolazi najviše turista- rekao je svojevremeno aza naš list Milan Belobabić, lokalni turistički vodič i osnivač ekološko turističke organizacije „Aurora” iz Bele Crkve.

Prema njegovim rečima Belu Crkvu i okolinu karakteriše to da su prirodna bogatstva ovog kraja jedinstvena za Vojvodinu i Srbiju, a da se to isto može reći i za kulturno-istorijsko nasleđe.

Sa jedne strane imamo reke Dunav, Karaš i Neru, Kanal DTD, sedam jezera, Zagajička brda koja izgledaju kao zemlja hobita iz „Gospodara prstenova”, veoma blizu je i Deliblatska peščara… Druga strana Bele Crkve je njena istorija koja je prepuna interesantnih ljudi, zanimljivih događaja i pojava i ukrštenih različitosti naroda koji su je stvarali. Istina je da je dobar deo ostao sačuvan samo u pričama, ali dosta toga još uvek može da se vidi i uz upoznavanje nekih detalja da se bolje doživi, objašnjava Milan Belobabić.

Milan pokušava da osmisli više tura koje će biti zanimljive posetiocima Bele Crkve, u zavisnosti od toga odakle stižu, kog su uzrasta i kakva su im interesovanja…

Za one koji više vole boravak u prirodi, idealne lokacije su Zagajička brda, zatim Mali Pesak odakle se vidi skoro kompletna Deliblatska peščara, vožnja biciklom do Češkog sela ili šetanje kroz plićake Nere, jedine planinske reke u Vojvodini. Tri reke i kanal DTD su u krugu od desetak kilometara, a vrlo blizu je i najlepši Nacionalni park Rumunije, “Kanjon Nere”, do kojeg se odavde takođe može stići i biciklom. Odmah preko rumunske granice koja je na deset kilometara su i srpska sela koja su ostala u Rumuniji: Sokolovac, Leskovica, Zlatica… kao i tri srednjevekovna srpska manastira – Kusić, Zlatica i Bazijaš za koji se veruje da ga je osnovao Sveti Sava ili njegovi monasi, nabraja Milan Belobabić samo deo onoga što ovaj kraj nudi.

Bela Crkva je poznata i po ruskom nasleđu jer je nakon Oktobarske revolucije u Rusiji u ovo banatsko mesto stiglo oko dve hiljade Rusa – kompletni kadetetski korpusi sa oficirima, predavačima i njihovim porodicama.

Oni su ovde osnovali školu za kadete, ali postojala je i ženska škola i ostaci tog objekta još postoje, dok je porodica Kasteljanov (naslednici ruskih oficira) osnovala i neku vrstu muzeja gde se i danas čuvaju fotografije, dokumentacija i razni predmeti koji su vezani za nekadašnju rusku kadetsku školu. Sve to posetioci Bele Crkve mogu da vide i od Kasteljanovih da čuju još bezbroj zanimljivih priča iz tog vremena. Interesantan je podatak i da je na groblju u Beloj Crkvi sahranjeno sedam ruskih generala, priča Milan Belobabić.

Prva pruga u ovom delu Evrope izgrađena je 1856. godine za prevoz uglja iz rumunskih planina, a za potrebe parobroda koji su plovili iz Budimpešte ka Crnom Moru. Oni su ploveći Dunavom, dopunjavali zalihe uglja upravo u blizini Bele Crkve, u nekadašnjoj Dunavskoj luci Bazijaš u Rumuniji.

Prema podacima koji se mogu pronaći pre izgradnje ove pruge, kroz Belu Crkvu je svakog dana prolazilo na stotine konjskih zaprega koje su vukle ugalj za parobrode, pa je dvadesetak godina nakon izgradnje prve pruge u svetu i ovde izgrađena. Na žalost, sa rumunske strane pruga više ne postoji, a ni sa naše više nije u funkciji. Pre nekoliko godina smo pokrenuli ideju da se ona obnovi i pretvori u turističku atrakciju jer na relativno kratkoj relaciji prolazi kroz desetak tunela i sedam vijadukta, ali to je sve ostalo samo u fazi ideje, navodi Belobabić.

On kao veoma interesantnu ističe i kompletnu obalu Dunava u ovom kraju koju naziva kapijom istorije.

U Staroj Palanci koja je nekoliko kilometara od Bele Crkve i koja je poznata po tome da ima više kafana nego stalno naseljenih kuća, nalazi se skela kojom se prelazi Dunav i odmah tu je tvrđava Ram. Manje je poznato da je car Trajan prvo ovde napravio privremeni most koristeći galije i sprudove, a tek kasnije je izgradio čuveni Trajanov most. Međutim, na Trajanovom stubu u Rimu je opisan i ocrtan upravo taj njegov prvi poduhvat prelaska Dunava kod Bele Crkve. Na ovom mestu je i Karađorđe prešao u Srbiju po povratku iz Rusije, dok je Vuk Karadžić jedno vreme radio tu na carini…, ističe Belobabić.

Ovde je Dunav širok i plitak i oduvek se na ovom mestu prelazio.

Prema njegovim rečima, dobar deo turista želi da, osim kupanja na jezerima, čuje zanimljive priče i da vide šta je od svega toga ostalo.

Tu leži naša prilika ne samo da produžimo boravak gostiju, nego da produžimo i sezonu koja se sada uglavnom svodi na jul i avgust što na duže staze nije održiva turistička ponuda, a pri tom u krugu od 150 kilometara imamo potencijalno tržište od oko 2,7 miliona stanovnika. Da bi ga iskoristili kako treba i lokalni ugostitelji i vlasnici smeštajnih kapaciteta treba da razmišljaju o proširenju svoje ponude tako što će bolje iskoristiti prirodne i istorijske prednosti ovog područja, smatra Belobabić. 

Ostaci Trajanovog mosta, nalaze se između sela Kostola (Castellum

Pontes) sa naše strane i Turnu Severina, nekadašnje Drobete u Rumuniji. Izgrađen je na samom izlazu iz Đerdapske klisure na mestu gde reka usporava i širi se i gde je dubina bila najniža. Most je delo čuvenog antičkog graditelja Apolodora iz Damaska, iz 105. godine naše ere, a izrađen je po naredbi rimskog cara Trajana (53-117). Most je bio izgrađen od kamena, dugačak 1097 m i sledećih 1000 godina je važio za najduži most ikada sagrađen u svetu. Sa lukovima visoko iznad vode, imao je 20 stubova i portale na pristupu i na jednoj i na drugoj Dunavskoj obali.

Niko Perković

Foto:  Uglješa Kuželka