Tabaković: Slabljenje dinara uticalo bi na rast inflacije

Tabaković je za portal Biznis.rs odgovarajući na te tvrdnje, koje se povremeno čuju u javnosti, objasnila da konkurentnost domaće privrede podižu, pre svega, povoljni uslovi poslovanja, a ne cenovni faktori u koje spada i devizni kurs.



"Ako bi slabljenje dinara i pomoglo konkurentnosti domaće privrede, to bi bilo isključivo u kratkom roku. U srednjem roku preovladali bi negativni efekti slabljena dinara na rast inflacije, pad poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja, pojavu problematičnih kredita u bankarskom sektoru", navela je Tabaković.



Takođe, na tvrdnju da državi odgovara slabljenje dinara, jer joj je dug u stranoj valuti manji u odnosu na BDP (koji se meri u dinarima) i zato što lako dolazi do rasta plata u evrima, Tabaković kaže da je u osnovi te i takvih teza sve vreme zaključak da bi bez intervencija NBS kurs dinara slabio.



"Taj zaključak je pogrešan. Iz javno dostupnih podataka jasno može da se vidi da je u periodu od aprila 2017. godine, pa sve do izbijanja pandemije, NBS neto kupila više od pet milijardi evra kako kurs dinara ne bi prekomerno jačao, kao i da je ove godine, iz istog razloga, neto kupila 700 miliona evra", ukazala je Tabaković.



Na tvrdnju da takvo stanje dugoročno obara privrednu aktivnost, Tabaković navodi da je jedini period od 2001. godine do danas, kada je privredna aktivnost Srbije bila "dugoročno oborena" bio period od 2009. do 2012. godine, kada je Srbiji, kako kaže, zbog sveopšte makroekonomske, finansijske i fiskalne nestabilnosti, ali i zbog nosilaca ekonomske politike trebalo 18 kvartala (4,5 godine) da se vrati na pretkrizni nivo BDP-a (P1 2008).



"Poređenja radi, tokom krize izazvane pandemijom korona virusa, Srbiji je bilo potrebno svega tri kvartala da dostigne i premaši pretkrizni nivo", navela je Tabaković.



Kada je reč o tvrdnji da je pokrivenost uvoza izvozom svega 70 odsto, Tabaković kaže da je pokrivenost uvoza izvozom, ukoliko se gleda samo robu, povećana sa 59,8 odsto koliko je iznosila 2012, na 75,4 odsto koliko je iznosila 2020. godine.



"Ove godine izvesno je da će dostići nivo od oko 78 odsto. Ukoliko na robu dodamo i usluge, pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 67,5 odsto koliko je iznosila 2012. godine, na 84,2 odsto 2020. godine. Ove godine ocekujemo da pokrivenost na ovaj način izračunata dostigne nivo od oko 86 odsto", rekla je Tabaković.



Na tvrdnju da je kurs precenjen i da bi trebalo da vredi 130, pa čak i 150 dinara, Tabaković navodi da su takve licitacije kursom paušalne, odnosno, osim navođenja te dve cifre, nikada nisu potkrepljene bilo kakvom računicom.



Tabaković, na tezu da se po zvaničnim podacima i statistici može zaključiti da je trgovinski deficit, odnosno platni trgovinski bilans sa inostranstvom više od 13 odsto negativan, odgovara da ono što se može videti po zvaničnim statističkim podacima jeste da je trgovinski deficit značajno popravljen.



"Sa -16,7 odsto BDP-a 2012. na -11,2 odsto BDP-a u pandemijom obeleženom 2020. godinom, a ove godine očekujemo i da se dodatno smanji. Jedan od razloga zbog kojeg trgovinski deficit nije još manji, jeste uvoz opreme koji je tokom prethodne dve godine u proseku iznosio 3,4 milijarde evra", objasnila je Tabaković.



Navela je da je u periodu od 2009. do 2012. prosečan godišnji uvoz opreme iznosio više nego dvostruko manje - svega 1,6 milijardi evra godišnje.