Svet postaje mesto iz Tesline bežične budućnosti

Trenutna tehnologija bežičnih punjača omogućava punjenje pojedinačnih uređaja kada se postave precizno i u blizinu punjača – a to je i osnovna karakteristika sistema punjenja putem indukcije. Vodeći bežični standard širom sveta za tu tehnologiju je QI, koji je razvio Wireless Power Consortium i koristi ga više od 900 proizvoda širom sveta. Lansiranjem ajfona 8 i ajfona Iks, „Epl” je prvi put dodao induktivnu podršku bežičnom punjenju svojim mobilnim uređajima. Iako je ta funkcija dovela „Eplove” telefone u istu ravan s postojećim QI kompatibilnim standardima za punjenje, ostalo je da se vidi hoće li upotreba bežičnih punjača u svakodnevnom životu omogućiti jači razvoj bežične tehnologije i ostvarivanju Teslinog sna o „svetu bez kablova”.

I dok bežični punjači zasnovani na QI tehnologiji imaju prostorna ograničenja jer je punjenje moguće samo ako se aparat precizno usmeri ka punjaču, i to na razdaljini od najviše tri centimetra, situaciju menja kalifornijska startap kompanija „Pi”, predstavljajući „pi-čardžer” – konusni uređaj koji kombinuje rezonantnu indukciju zasnovanu na QI s posebnim algoritmom za formiranje snopa koji omogućava punjenje više uređaja unutar 30 centimetara u bilo kojem smeru. Što je uređaj bliže uređaju „pi”, to je punjenje brže, a suština je u magnetnim poljima koja usmeravaju signal na željeno mesto.

„Magnetna polja su najbolji način za slanje značajne energije na telefone, tablete i drugu prenosnu elektroniku“, rekao je direktor i suosnivač kompanije „Pi” Likin Ši.

Bežični punjači, koji su se od vojnie opreme polako spustili ka svakodnevnoj upotrebi, samo su deo prodora u bežičnu tehnologiju, čije je osnove postavio Nikola Tesla. U projektu „Svetski sistem”, koji je slavni naučnik napisao 1900, u 12 tačaka praktično je opisano ono što se danas zove bežični internet, mobilna telefonija i GPS. Sve te zamisli Tesla je 1908. konkretizovao u članku „Budućnost bežične umetnosti”, objavljenom u časopisu „Wireless Telegraphy&Telephony”. Njegovo kasnije predviđanje budućnosti komunikacija iz 1909. za „Njujork tajms”, koje je preneo časopis „Popularna mehanika” u članku „Bežična budućnost”, neki proizvođači mobilnih telefona poslednjih nekoliko godina koriste kao Teslinu viziju pojave pametnih mobilnih uređaja.

Nema sumnje da se tehnologija bežičnog prenosa sve više integriše u svakodnevni život. Za sada jači razvoj sprečavaju ograničenja, poput veličine i osetljivosti uređaja, kao i troškovi izgradnje potpuno novog sistema u kojem će bežični punjači biti svuda i svima dostupni.

U međuvremenu, najviše se, osim na vojnoj mašineriji, radi na razvoju bežične tehnologije u saobraćaju i medicini. „Auto-put Engleska” prvi je projekat testiranja bežične tehnologije, u kojem se bežični punjači ugrađuju ne samo pored puta, za punjenje električnih automobila, već i u sam asfalt. Tim punjačima automobili će moći da se pune i tokom vožnje.

U bolnicama, i najjednostavnije hirurške intervencije rade se uz pomoć brojnih aparata, a tu je eliminisanje kablova i prelazak na bežičnu tehnologiju od velikog značaja. Bežična električna energija omogućiće sterilne operacione sale jer kablovi prosto privlače prašinu i bakterije, a i smanjiće se mogućnost električnih udara, naročito mogućih u salama urgentnih centara, gde je dodir struje i tečnosti veliki.

 

I. Vujanov

Prenos uz tužbe



Početak bežičnog prenosa obeležio je Guljelmo Markoni, koji je počeo da radi na radio-talasima. On je 1896. patentirao izume, osnovavši bežičnu telegrafsku i signalnu kompaniju, koja je praktično bila prva radio-fabrika u svetu. Tesla je na vest o Markonijevom uspehu izjavio da Markoni koristi sedamnaest njegovih patenata, a Teslina tužba za primat rešena je tek posle smrti obojice naučnika, kada je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država 1943. po pitanju zasluga za izum radija, odnosno vlasništva nad spornim patentima, presudio u korist Nikole Tesle.