Sve manje radnika: Nestašica IT stručnjaka, zanatlija, kuvara

Najviše se traže radnici sa srednjom školom i to, pre svega, određenih zanatskih zanimanja. Radnih mesta za određene pozicije ima, ali nema onih koji su spremni i osposobljeni da rade te poslove pa se na mnoga radna mesta za koje je potrebna srednja škola zapošljavaju oni sa završenom osmogodišnjom školom ili se kadrovi interno školuju i/ili osposobljavaju za obavljanje određenih poslova. Ono što je sigurno je da poslodavci traže radnike i da oglasa za posao ima sve više, ali radnike je sve teže naći.

Upravo to pokazuju podaci portala za zapošljavanje Infostud. Na osnovu tih podataka, ukazuju u Infostudu, vidljivo je da se privreda nakon pandemije koronavirusa u velikoj meri oporavila i da je u odnosu na 2020. godinu prošle godine zabeležen rast. Naime, broj oglasa za posao značajno je porastao, odnosno bilo ih je raspisano čak 61 posto više nego 2020. godine. U godini iza nas oni koji su bili u potrazi za prvim ili novim zaposlenjem imali su priliku da konkurišu na 67.284 oglasa za poslove koji su raspisali poslodavaci. Beleži se i rast od šest posto kada je reč o broju kandidata koji su konkurisali na oglase iz ponude ovog sajta, preko kojeg je u 2021. godini posao tražilo 241.636 ljudi.

Podaci govore da su poslodavci prethodne godine najviše oglasa raspisivali za pozicije u oblastima trgovina/prodaja, IT sektor, mašinstvo, administracija i trasnport. Kada je reč o konkretnim radnim mestima, prošle godine poslodavci su najviše tražili radnike za pozicije prodavca, vozača, magacionera, komercijaliste i telefonskog operatera.

Opada broj prosečnog konkurisanja

Iako je ponuda poslova i potražnja za određenim kadrovima u porastu, već godinama unazad se uočava pad u broju prosečnog konkurisanja na oglase, ukazuju u Infostudu.

Prošle godine prosečno se konkurisalo 57 puta, što je značajan pad u odnosu na sve ranije godine. Primetan je značajan pad konkurisanja tokom godine jer se u januaru prosečno konkurisalo 100 puta, a do decembra se taj broj spustio na 49.

Statistika jasno govori da je kandidata na tržištu sve manje i da poslodavci moraju sve više da se bore za njih obezbeđujući bolje uslove rada i jačajući svoj brend kako bi bili atraktivni na tržištu rada.

Slična je slika kada je reč i o željama kandidata koji su konkurisali na oglase za posao, odnosno najviše je onih koji su posao tražili u oblastima trgovina/prodaja, administracija, transport, logistika, pozivni centri, ali i IT sektor. Najviše zainteresovanih je upravo i bilo na tim pozicijama - a pre svega za radna mesta: prodavac, administrativni radnik, vozač, magacioner i poslovni sektretar.

Dakle, iz godine u godinu sve je veći deficit kadrova na tržištu rada u našoj zemlji, mnoge struke nedostaju, a slično onome što se dešava u Srbiji dešava se i u drugim zemljama. Pored kadrova u IT sektoru, te zanatskih zanimanja, ukazuju podaci Infostuda, sve je manje u ugostitelja i to najviše kuvara, konobara, ali i pomoćnih radnika u kuhinji, a nedostaju i frizeri, automehaničari, stolari i higijeničari/ke. Radna mesta za radnike s ovim znanjem i veštinama sve je teže popuniti, a sve je manje i onih koji su spremni da rade kao magacioneri i vozači. Naime, i pored velike ponude i potražnja za radnicima na tim pozicijama, broj onih koji su konkurisali za ta radna mesta manji je nego što ima radnih mesta, odnosno broj prijava nije dovoljan da se zadovolji tražnja za tim kadrovima.

D. Mlađenović