Svaka peta firma bez zaposlenih ili samo s jednim

Pozitivno je poslovalo 60.566, a negativno 27.272. Pozitivni trendovi su se odrazili na zaposlenost jer je broj zaposlenih lane, u odnosu na 2017. godinu, povećan za 50.120 radnika, te je u privrednim društvima bilo 1.311.227 zaposlenih.

Međutim, kada se pogleda analiza privrednih društava po broju zaposlenih, jasno je da je i lane bilo dosta firmi koje su poslovale a da u njima niko nije radio. Naime, po podacima APR-a, lane je u Srbiji poslovalo čak 32.155 firmi u kojima nije bilo zaposlenih, a u 22.800 firmi radio je samo jedan radnik, što, praktično znači da je u 54.955 privrednih društava bilo samo 22.800 zaposlenih. Treba reći da osnivanje firmi bez radnika nije protivno zakonu, a po podacima, najveći broj tih preduzeća bavi se trgovinom na veliko i malo, prerađivačkom industrijom, naučnim, stručnim, inovacionim i tehničkim delatnostima. 

U odnosu na 2017. godinu, lane je bilo 567 firmi manje u kojima niko nije radio, a 398 preduzeća manje u kojima ima jedan zaposleni, a uprkos tome, obrtna imovina se povećala. Tako je obrtna imovina firmi bez radnika lane iznosila 779.248.915 dinara i bila je 6,5 odsto veća nego u 2017. godini. U firmama s jednim zaposlenim obrtna imovina bila je 1,2 odsto manja nego u 2017. godini i lane je iznosila 239.635.193 dinara. Podaci APR-a pokazuju i da su preduzeća bez zaposlenih imala 4,7 odsto veću stalnu imovinu, dok je kod onih s jednim radnikom ona bila veća čak 28,7 odsto. Stalna imovina 32.155 firmi bez zaposlenih lane je iznosila 788.866.269 dinara, a u preduzećima s jednim zaposlenim 236.404.804.

Preduzeća bez radnika lane su imala neto dobitak od 37.511.948 dinara i on je bio 45,8 odsto veći nego u 2017. godini. Kod firmi s jednim zaposlenim neto dobitak lane je bio 4,6 odsto veći nego u 2017. i iznosio je 13.328.632. Uz to, neto gubitak preduzeća bez zaposlenih prošle godine je bio 41,8 odsto manji nego u 2017. godini i iznosio je 39.601.877 dinara, dok je kod firmi s jednim radnikom on bio 13,4 odsto manji nego godinu ranije i iznosio je 17.767.613 dinara. Sve u svemu, proizlazi da ni preduzeća bez radnika i ona s jednim zaposlenim lane nisu imala pozitivan neto rezultat, dok je negativan kod prvih iznosio 2.089.929 dinara, a kod onih s jednim zaposlenim 3.819.861.

Među firmama bez zaposlenih ima i onih koje spadaju u red najuspešnijih preduzeća u zemlji.

Ipak, ekonomisti smatraju da se u preduzećima bez zaposlenih otvara prostor za raznorazne malverzacije, što potkrepljuju činjenicom da ih mnoge neuspešne firme, dužnici i gubitaši, koji inače imaju zaposlene, otvaraju kao rezervnu varijantu da bi nesmetano nastavili da rad u slučaju da dođe do stečaja.

Izvesno je da prošla godina nije izuzetak kada je reč o firmama bez zaposlenih jer podaci pokazuju da je takvo bilo gotovo svako peto privredno društvo u Srbiji. Firma bez zaposlenih, u kojoj niko ne prima platu niti je prijavljen na zdravstveno i penziono osiguranje, u Srbiji nije tako retka pojava, a pri tom je često je reč o preduzećima koja posluju uspešno. Po našim zakonskim propisima, društvo s organičenom odgovornošću – a mnogo privrednih društava osniva se upravo po tom osnovu – može biti osnovano i može poslovati bez ijednog zaposlenog, ali osnivač i direktor firme ne mogu biti ista osoba, odnosno potpisuje se ugovor o pravima i obavezama direktora u kojima se prihvata rad bez plate pa firma nema obavezu plaćanja doprinosa.

LJ. Malešević