Свака пета фирма без запослених или само с једним

Позитивно је пословало 60.566, а негативно 27.272. Позитивни трендови су се одразили на запосленост јер је број запослених лане, у односу на 2017. годину, повећан за 50.120 радника, те је у привредним друштвима било 1.311.227 запослених.

Међутим, када се погледа анализа привредних друштава по броју запослених, јасно је да је и лане било доста фирми које су пословале а да у њима нико није радио. Наиме, по подацима АПР-а, лане је у Србији пословало чак 32.155 фирми у којима није било запослених, а у 22.800 фирми радио је само један радник, што, практично значи да је у 54.955 привредних друштава било само 22.800 запослених. Треба рећи да оснивање фирми без радника није противно закону, а по подацима, највећи број тих предузећа бави се трговином на велико и мало, прерађивачком индустријом, научним, стручним, иновационим и техничким делатностима. 

У односу на 2017. годину, лане је било 567 фирми мање у којима нико није радио, а 398 предузећа мање у којима има један запослени, а упркос томе, обртна имовина се повећала. Тако је обртна имовина фирми без радника лане износила 779.248.915 динара и била је 6,5 одсто већа него у 2017. години. У фирмама с једним запосленим обртна имовина била је 1,2 одсто мања него у 2017. години и лане је износила 239.635.193 динара. Подаци АПР-а показују и да су предузећа без запослених имала 4,7 одсто већу сталну имовину, док је код оних с једним радником она била већа чак 28,7 одсто. Стална имовина 32.155 фирми без запослених лане је износила 788.866.269 динара, а у предузећима с једним запосленим 236.404.804.

Предузећа без радника лане су имала нето добитак од 37.511.948 динара и он је био 45,8 одсто већи него у 2017. години. Код фирми с једним запосленим нето добитак лане је био 4,6 одсто већи него у 2017. и износио је 13.328.632. Уз то, нето губитак предузећа без запослених прошле године је био 41,8 одсто мањи него у 2017. години и износио је 39.601.877 динара, док је код фирми с једним радником он био 13,4 одсто мањи него годину раније и износио је 17.767.613 динара. Све у свему, произлази да ни предузећа без радника и она с једним запосленим лане нису имала позитиван нето резултат, док је негативан код првих износио 2.089.929 динара, а код оних с једним запосленим 3.819.861.

Међу фирмама без запослених има и оних које спадају у ред најуспешнијих предузећа у земљи.

Ипак, економисти сматрају да се у предузећима без запослених отвара простор за разноразне малверзације, што поткрепљују чињеницом да их многе неуспешне фирме, дужници и губиташи, који иначе имају запослене, отварају као резервну варијанту да би несметано наставили да рад у случају да дође до стечаја.

Извесно је да прошла година није изузетак када је реч о фирмама без запослених јер подаци показују да је такво било готово свако пето привредно друштво у Србији. Фирма без запослених, у којој нико не прима плату нити је пријављен на здравствено и пензионо осигурање, у Србији није тако ретка појава, а при том је често је реч о предузећима која послују успешно. По нашим законским прописима, друштво с органиченом одговорношћу – а много привредних друштава оснива се управо по том основу – може бити основано и може пословати без иједног запосленог, али оснивач и директор фирме не могу бити иста особа, односно потписује се уговор о правима и обавезама директора у којима се прихвата рад без плате па фирма нема обавезу плаћања доприноса.

Љ. Малешевић