Štednja u dinarima stalno raste

Za depozite u evrima  stope su minimalne i jedva dosežu i jedan odsto. Ko na štednji želi da zaradi, ostaje mu da u banku položi dinare pošto su kamate kod većine finansijskih kuća nešto preko četiri odsto.

– Štediše koje su tokom prvih deset meseci ove godine imale uloge u dinarima zaradile su između sedam i osam odsto – kaže profesor s Beogradske bankarske akademije dr Vladimir Medan. – Ako domaća valuta bude stabilna, a inflacija niska za naše uslove kao sada, i dinarska štednja će iz godine u godinu rasti, posebno zato što se na ostvareni kamatni prihod u domaćoj valuti ne plaća porez, dok je za deviznu štednju obračunava porez od 15 odsto. Zbog toga se i može očekivati da će ubuduće najviše rasti štedni ulozi oročeni do godinu dana.

Kakav je danas odnos između dinarske i devizne štednje kod nas?

Krajem septembra devizna štednja je bila 9,3 milijardi evra. To je, na osnovu podataka Narodne banke Srbije, 300 miliona više nego početkom godine. U istom razdoblju dinarska štednja bila je 49,3 milijardi dinara, što je trostruko veći iznos nego pre pet godina.

Svetski dan štednje Narodna banka Srbije obeležiće manifestacijama koje imaju za cilj da se pozitivno utiče na finansijsko obrazovanja stanovništva. U Osnovnoj školi „2. oktobar” u Zrenjaninu će za učenike osmog razreda biti održana radionica „Moj budžet i ja”, na kojoj će moći da saznaju koliko je bitno planiranje kućnog budžeta i raspolaganje novcem uopšte. Za đake nižih razrede biće organizovana radionice „Dinar naš novac” i „Znamenite ličnosti na našim novčanicama”. U centru grada moći će da se pogledaju tematske izložbe „Dinar naš novac” i „Kovani novac u Srbiji”.

Povodom Svetskog dana štednje, iz Narodne banke Srbije naglašavaju da su depoziti građana značajan izvor finansiranja banaka i da doprinose stabilnosti finansijskog sistema, te da je za stanovništvo štednja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca koja omogućava buduću potrošnju. Iz NBS-a kažu da je posebno značajno stvaranje okruženja koje će podsticati njeno prikupljanje i stalni rast, a da NBS doprinosi stvaranju povoljnog ambijenta postizanjem i očuvanjem niske inflacije i relativno stabilnog kursa, kao i jačanjem finansijske stabilnosti.

Analiza koju su uradili stručnjaci NBS-a govori da je tokom prethodnih sedam godina bilo unosnije štedeti u dinarima nego u evrima. Tako bi, recimo, štediša koji je u septembru prošle godine u banku položio 100.000 dinara, prošlog meseca mogao da podigne 6.000 dinara više. To je 50 evra više nego iznos koji bi ostvario depoziter koji je u isto vreme tu sumu u banci imao u evrima. 

Izvesno je da bi štediše i više računale i zarađivale na dinaru da nije loših uspomena iz devedesetih godina prošlog veka kada je visoka inflacija u potpunosti obezvredila uloge u domaćoj valuti. Za razliku od stare devizne štednje koja je vraćena, dinarska nije. Niska infalcija i stabilan dinar vraćaju poverenje u štednju u domaćoj valuti, ali je sasvim jasno da će morati da prođe još dosta godina i vremena i stabilnosti da bi dinar pobedio evro. Štediše bi mogle podeliti uloge pa deo položiti u evrima, a deo prebaciti u domaću valutu. Ta opcija za mnoge, ipak, nije izvodljiva jer je kod nas najviše štednih uloga do 500 evra pa samim tim ni prinosi ne bi bili veliki.

D. Vujošević