Stambeni krediti nikada nisu bili povoljniji

Po svemu sudeći, ti navodi nisu  tačni, odnosno nisu poskupele sve usluge, niti u svim bankama. Po rečima generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Vladimira Vasića tačno je da je poskupeo određen broj usluga i to u manjem broju banaka, od ukupno 26 koliko ih radi u Srbiji. On ukazuje da svaka banka ima svoju tarifu koju primenjuje i da je zato njihova ponuda raznolika i tržišno formirana.

- Poskupeo je jedan broj usluga koje su vezane za manuelni rad i koje zahtevaju veće angažovanje ljudi - kaže Vasić. - Istovremeno, za veći deo usluga cena se nije menjala, a za neke su i povoljnije nego do sada. Reč je o trendu koji traje već duže vreme, odnosno banke digitalizuju svoje usluge i sve više njih nudi sve više usluga koje građanima i preduzećima omogućavaju  da bankarske poslove obave bez odlaska u banku, odnosno putem onlajn aplikacija. To je za sve klijente daleko brže, povoljnije, pa i bezbednije, posebno ako se ima u vidu epidemiološka situacija izazvana pandemijom  kovid -19.

- Dozvoljeni minus koristi oko 940.000 građana, ukupna odobrena suma po dozvoljenom prekoračenju kreće se oko 45 milijardi dinara, a iskorišćeno je oko polovine te sume. Građani treba da znaju da je dozvoljeni minus najskuplji način da popune svoj budžet, odnosno pokriju određene troškove. Treba ga koristiti samo kada je nužno i, ako je to moguće, što brže izaći iz tog duga. Druge bankarske ponude, koje su osmišljene baš za kreditiranje klijenata, daleko su povoljnije za građane i sa nižim kamatnim stopama. Mislim na kreditne kartice i gotovinske kredite.

Već prilikom otvaranja računa klijenti moraju da plate određenu sumu, a malo je onih koji se, pre nego što se odluče za neku banku, dobro upoznaju s ponudom. Vasić ukazuje da još uvek ima banaka u kojima se može besplatno otvoriti račun, odnosno ne plaćaju se troškovi održavanja računa, a da je za viši nivo usluge i neke dodatne benefite u pojedinim bankama potrebno platiti nekoliko stotina dinara.

- Klijenti bi trebalo da se upoznaju sa svim detaljima ugovora koji prave sa bankom, a posebnu pažnju treba da obrate na ono što je za njih bitno jer to za svakoga nije isto. Nekome je najbitnije da je trošak održavanja računa najmanji, nekom drugom najbitnije je da su povoljni uslovi  zaduženja, ili da s bankom rade najkomfornije i s najmanjim utroškom vremena. Banke u Srbiji imaju različite ponude i svako ima priliku da odabere onu koja mu najviše odgovara - ističe Vasić.

Kako bi nadomestili novac koji im nedostaje građani često troše novac koji nemaju, odnosno više nego što imaju na računu  i odlaze u dozvoljeni minus. Na taj način, zapravo, biraju najskuplji način da zakrpe rupe u kućnom budžetu, ali je izvesno da je mnogo kliejnata čiji su računi u minusu.

- Stambeni krediti u Srbiji povoljniji su nego ikad - kaže Vladimir Vasić. - Kada je posle 2000. godine obnovljena ponuda stambenih kredita, kamata se kretala oko sedam odsto, pa i više od toga, bilo da je bila fiksna ili vezana za euribor, koji je tada bio visok. Danas je prosečna kamata za stambene kredite u Srbiji oko 2,85 posto, što znači da ih mnogi naši sugrađani mogu dobiti i dosta jeftinije. I procedure su danas jednostavnije, kreditni biro vrlo precizno funkcioniše, ponuda banaka je vrlo široka tako da gledano iz ugla finansiranja nikada nije bilo lakše da se dođe do nekretnine. Predviđanje kako će se kamate kretati veoma je nezahvalno. Ipak, ako posmatramo euribor, koji je na istorijskom minimumu, već duže vreme ima negativnu vrednost, teško je zamisliti da kamate mogu da budu niže nego što su danas.

D. Mlađenović