Šta ako devizna novčanica ne prođe skener menjačnice?

Ipak, plaćanje u evrima ne posustaje: iako smo se gotovo odvikli od „šuški“, i dalje se cene one sa žutim zvezdicama na plavoj pozadini. Ali, šta uraditi kad vam novčanica ne prođe brojač?

Upravo ovo desilo se Nataši T. koja je prodavcu za kupljeni parket dala evre, obračunate po srednjem kursu, da ne mora da ide do menjačnice i gubi na razlici. Kada je prodavac pokušao da novac pretvori u dinare u prvoj menjačnici, kako bi uplatio pazar, naišao je na problem. Novčanica od 500 evra nije htela da prođe kontrolu.

- Pokušao sam nekoliko puta u tri menjačnice i svojoj ekspozituri, gde redovno uplaćujem pazar. Jednostavno je odbijala saradnju. Jednoj radnici u menjačnici učinila se i tanja i bleđa nego ostale, bila je nekako izgužvana i sve je mirisalo na problem – kazao je vlasnik prodavnice Bojan Đ.

Nataša i prodavac otišli su zajedno u ekspozituru banke koja je novčanicu izdala, gde se pokazalo da je originalna i da problema nema, te je uspešno zamenjena za dinare. Pa otkud onda drugi brojači nisu hteli da je overe i šta uraditi u takvoj situaciji?

- Najvažnije je da znate poreklo novčanice. Ako ste je dobili od banke ili menjačnice, budite sigurni da imaju serijske brojeve, naročito kad su veće novčanice u pitanju, što je ovde bio slučaj. Često nam se dešava da nove novčanice neće da prođu dok se malo ne „izlome“, pa treba pokušati više puta – kaže Božidarka Marković, šefica beogradske ekspoziture domaće banke u kojoj se desio incident. – Takođe, ne treba ni da vas plaši činjenica da su novčanice, naročito evro, različitog izgleda i dimenzija, pa čak i težine i nijanse. Svaka država ima pravo da štampa svoju verziju, pa vam se može desiti da u buntu imate različite novčanice iste vrednosti. Dokle god novčanica prolazi kroz brojač, i vi znate poreklo novca, nema brige ni problema.

Zašto je nastao problem baš s ovom banknotom? Centralne banke zemalja Evrozone prestale su 2019. godine da izdaju novčanice od 500 evra jer je postojala bojazan da ih kriminalci koriste za efikasno prebacivanje velikih količina gotovine. Zato su novčanice od 500 evra najoštećenije i najstarije, pa je moguće da neki brojači i skeneri ne mogu da ih prepoznaju kao validne, a eto i opravdane brige da ne naletite na neki falsifikat. Zato je važno pratiti tok novca koji vam prolazi kroz ruke.

Trenutno je u opticaju 27,6 milijardi evro novčanica, najviše je papirnih moneta od 50 evra, kojih ima 13,4 milijardi, a slede ih novčanice od 20 evra, kojih ima 4,5 milijardi. Novčanica od 100 evra ima dve milijarde, a isto je toliko i novčanica od 10 i pet evra. Novčanice od 200 i 500 su ređe, a svakih ima po jednu milijardu. Kako će teći izrada novih novčanica i zamena starih, videćemo. Do tada, samo nek se vrti.

Treba znati i da će situacija uskoro biti još komplikovanija. Naime, krajem prošle godine, predsednica Evropske centralne banke  Kristin Lagard zatražila je od 19 stručnjaka iz članica Evrozone, po jednog iz svake zemlje, da do 2024. godine izaberu novi dizajn novčanica te valute. Novi dizajn osmisliće osmisliti grupa eksperata iz mnogih područja – slikari, dizajneri, istoričari, fizičari, arheolozi, a novčanicama će se promeniti izgled kako bi postale pristupačnije Evropljanima svih starosnih grupa i kultura.

Posle javne rasprave uslediće konkurs, pa dodatne konsultacije, a konačnu odluku o izgledu novih evro novčanica doneće Upravno veće ECB-a. Naravno, stare novčanice neće biti ukinute, već će se postepeno povlačiti, a ako se EU proširi za još koju zemlju-članicu, očekujmo još veću monetarnu evro zbrku.

I. Radoičić