Шта ако девизна новчаница не прође скенер мењачнице?

Ипак, плаћање у еврима не посустаје: иако смо се готово одвикли од „шушки“, и даље се цене оне са жутим звездицама на плавој позадини. Али, шта урадити кад вам новчаница не прође бројач?

Управо ово десило се Наташи Т. која је продавцу за купљени паркет дала евре, обрачунате по средњем курсу, да не мора да иде до мењачнице и губи на разлици. Када је продавац покушао да новац претвори у динаре у првој мењачници, како би уплатио пазар, наишао је на проблем. Новчаница од 500 евра није хтела да прође контролу.

- Покушао сам неколико пута у три мењачнице и својој експозитури, где редовно уплаћујем пазар. Једноставно је одбијала сарадњу. Једној радници у мењачници учинила се и тања и блеђа него остале, била је некако изгужвана и све је мирисало на проблем – казао је власник продавнице Бојан Ђ.

Наташа и продавац отишли су заједно у експозитуру банке која је новчаницу издала, где се показало да је оригинална и да проблема нема, те је успешно замењена за динаре. Па откуд онда други бројачи нису хтели да је овере и шта урадити у таквој ситуацији?

- Најважније је да знате порекло новчанице. Ако сте је добили од банке или мењачнице, будите сигурни да имају серијске бројеве, нарочито кад су веће новчанице у питању, што је овде био случај. Често нам се дешава да нове новчанице неће да прођу док се мало не „изломе“, па треба покушати више пута – каже Божидарка Марковић, шефица београдске експозитуре домаће банке у којој се десио инцидент. – Такође, не треба ни да вас плаши чињеница да су новчанице, нарочито евро, различитог изгледа и димензија, па чак и тежине и нијансе. Свака држава има право да штампа своју верзију, па вам се може десити да у бунту имате различите новчанице исте вредности. Докле год новчаница пролази кроз бројач, и ви знате порекло новца, нема бриге ни проблема.

Зашто је настао проблем баш с овом банкнотом? Централне банке земаља Еврозоне престале су 2019. године да издају новчанице од 500 евра јер је постојала бојазан да их криминалци користе за ефикасно пребацивање великих количина готовине. Зато су новчанице од 500 евра најоштећеније и најстарије, па је могуће да неки бројачи и скенери не могу да их препознају као валидне, а ето и оправдане бриге да не налетите на неки фалсификат. Зато је важно пратити ток новца који вам пролази кроз руке.

Тренутно је у оптицају 27,6 милијарди евро новчаница, највише је папирних монета од 50 евра, којих има 13,4 милијарди, а следе их новчанице од 20 евра, којих има 4,5 милијарди. Новчаница од 100 евра има две милијарде, а исто је толико и новчаница од 10 и пет евра. Новчанице од 200 и 500 су ређе, а сваких има по једну милијарду. Како ће тећи израда нових новчаница и замена старих, видећемо. До тада, само нек се врти.

Треба знати и да ће ситуација ускоро бити још компликованија. Наиме, крајем прошле године, председница Европске централне банке  Кристин Лагард затражила је од 19 стручњака из чланица Еврозоне, по једног из сваке земље, да до 2024. године изаберу нови дизајн новчаница те валуте. Нови дизајн осмислиће осмислити група експерата из многих подручја – сликари, дизајнери, историчари, физичари, археолози, а новчаницама ће се променити изглед како би постале приступачније Европљанима свих старосних група и култура.

После јавне расправе уследиће конкурс, па додатне консултације, а коначну одлуку о изгледу нових евро новчаница донеће Управно веће ЕЦБ-а. Наравно, старе новчанице неће бити укинуте, већ ће се постепено повлачити, а ако се ЕУ прошири за још коју земљу-чланицу, очекујмо још већу монетарну евро збрку.

И. Радоичић