SSSV: Povećati plate, uslove rada, sigurnost radnog mesta
NOVI SAD: Godina iza nas je, kao i mnogo proteklih, bila veoma teška za radnike, i zaista je neophodno da se preduzmu koraci kako bi se poboljšali uslovi rada, sigurnost rada i radnog mesta, kao i zarade, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
To se, dodaje, mora uraditi što je brže moguće, a mere moraju biti takve da imaju pozitivne i dugoročne rezultate kako se ne bi u veoma skoroj budućnosti desilo da u Srbiji bude radnih mesta, ali neće biti radnika.
Zato je i te kako važno da se zadrže kvalitetni radnici, kao i oni koji se još školuju, kako bi imali od koga da uče i ostanu u zemlji, a ne da odu u inostranstvo, kaže naš sagovornik.
Milić ukazuje da se o tome mora razmišljati jer nekoliko veoma važnih parametara pokazuje da se Srbija može suočiti s nedostatkom radne snage. Po njegovim rečima, u našoj zemlji ima više stanovnika starijih od 60 godina nego onih mlađih od 18 godina, a stopa nataliteta je negativna, odnosno svake godine umre oko 38.000 ljudi više nego što ih se rodi.
Uz to godidšnje iz Srbije ode čak oko 60.000 ljudi, uglavnom mladih i visokoobrazovanih, ali budući da je nedostatak obučenih i kvalitetnih majstora, zanatlija, prisutan u celoj Evropi, sve više će nam nedostajati i drugih kadrova, a nekih već nema jer se dešava da se mesecima ne mogu naći kandidati za radna mesta medicinskih sestara, vozača, građevinskih radnika, ugostiteljskih radnika... Nažalost, gotovo je izvesno da ćemo to veoma brzo i osetiti jer će u Nemačkoj, kojoj nedostaje mnogo radnika različitih struka, mogućnost za zapošljavanje građana iz zemalja van Evropske unije biti daleko veća, kaže Milić.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji od ove godine iznosi 155 dinara, odnosno mesečna zarada će se, u zavisnoti od broja radnih sati u mesecu, kretati od oko 26.100 dinara do oko 28.600 dinara. U odnosu na minimalnu zaradu iz prošle godine, ovogodišnja je viša u proseku za oko 2.000 dinara.
Od 2011. godine rast vrednosti minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade nije usklađen, odnosno troškovi minimalne potrošačke korpe stalno su rasli više i brže nego što je povećavan minimalac, kaže Milić.
Kako dodaje, za podmirivanje troškova minimalne potrošačke korpe potrebno je 1,64 minimalne zarade i taj podatak sam za sebe sve govori.
Milić ukazuje da za minimalac radi više od 350.000 radnika, da je minimalna zarada, koja je uvećana za 12 dinara, izuzetno niska, a da je i prosečna zarada mala. Po njegovim rečima, nesigurnost radnog mesta je ogrmona jer se forsiraju fleksibilni načini zapošljavanja i sve je manje onih koji se zapošljavaju na neodređeno vreme, a sve više onih koji se zapošljavaju preko agencija za zapošljavanje. To kod radnika izaziva nesigurnost i nemoć, strah od gubitka radnog mesta je stalan, a primanja ne prate cene.
Male zarade, visok procenat zaposlenih koji rade na crno, nizak stepen zaštite radničkih prava - to je stvarnost u kojem živi većina zaposlenih u Srbiji i ako se nešto ne promeni na bolje neće biti dobro. Da bismo zadržali ljude u Srbij i potrebno je napraviti ambijent u kojem će se od rada moći pristojno živeti, kaže Milić.
D. Mlađenović
