Srpski radnici sve zdraviji jer im prete otkazi i manje plate

Sindikati i lekari protive se takvom predlogu koji već godinu-dve stiže iz Privredne komore Srbije, iznoseći kao glavni argument da radnici u Srbiji sada rade i kad su bolesni da ne bi dobili otkaz.

Predsednik UGS „Nezavinost” Zoran Stojiljković ocenjuje da bi takva izmena „radničkog ustava” predstavljala dodatno treniranje strogoće i podilaženje interesima poslodavaca bez valjanog razloga i dokaza.

Prvo, bolovanje se uglavnom više nikome ne isplati, plate su male i odlazak na bolovanje je destimulativan, navodi Stojiljković.

Kako dodaje, zato ljudi retko koriste bolovanje i često nezalečeni idu na posao da ne bi ostali bez dela te male zarade. Deo poslodavaca ne preza od toga da na taj način kažnjava i trudnice. Drugo, već postoje jasne procedure koje onemogućavaju praksu fingiranja bolovanja i svaka druga vrsta pritiska dovodi i lekare u situaciju da se proverava njihov rad, veli naš sagovornik.

No, sudeći po novim podacima koje je objavio Eurostat za prošlu godinu, srpski radnici su među najzdravijim u Evropi. Naime, Eurostat je objavio saopštenje o ograničenjeima za rad usled subjektivnog osećaja malo ili ozbiljno narušenog zdravlja radno sposobnog stanovništva, onog od 16 do 64 godine starosti. Srbija, nakon Severne Makedonije i Malte, ima radnu snagu s najmanjim udelom onih koji se smatraju zdravstveno ograničenim. U proseku to je prošle godine bilo 7,9 odsto stanovnika, s tim što je to kod muškaraca 7,4 odsto, a kod žena 8,5. Za razliku od nas, „mnogo” bolesniji su radnici u Letoniji, Estoniji i Sloveniji, koji imaju najveći udeo stanovništva s osećajem zdravstvenih problema.

Stručnjaci tvrde da podaci Eurostata ukazuju na to da je subjektivni osećaj dobrog zdravlja u našoj zemlji, kao i drugim ekonomsko nerazvijenim državama, pre svega posledica straha od mogućeg gubitka posla i prihoda, ma koliko oni mesečno iznosili. Smanjenje mesečne zarade zbog korišćenja bolovanja radniku donosi 30 odsto manje prihode, a kada se zna da i s postojećim teško sastavlja početak i kraj meseca, s pravom se može postaviti pitanje ko su radnici koji lažiraju bolovanja i kako se to njima isplati.

Podaci RZS-a pokazuju da je od januara do septembra ove godine na bolovanju bilo 165.000 zaposlenih, bez trudnica, koji su u proseku na poštedi bili 45 dana.

Bolovanja su najčešće korišćenja radi lečenja tumora, ortopedskih trauma i povreda mišića, zatim trovanja, srčanih oboljenja, ali i psihičkih poremećaja.

Dakako, niko ne može reći da lažnih bolovanja u Srbiji nema, ali je veoma važno da se napravi precizna analiza gde su ona najprisutnija. Jer ovako postoji samo zahtev poslodavaca – a na njega blagonaklono gledaju i Privredna komora Srbije i Ministarstvo rada – da za lažno bolovanje sledi otkaz i kazna za lekara koji ga je neosnovano otvorio. Svakako ne bi trebalo apriori odbaciti navode nekih poslodavaca da tokom leta ne mogu da organizuju posao jer im više zaposlenih ode na bolovanje od deset do 15 dana da bi radili na njivi. Pošto svi zaposleni u Srbiji – a po zvaničnim podacima RZS-a ima ih blizu tri miliona – nemaju njive, pa samim tim i ne koriste bolovanja da bi na njima radili, nedostaje prava naliza o tome ko, kada, koliko i u kojim delatnostima koristi lažna bolovanja.

Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje govore da je dužina bolovanja zaposlenih u prošloj godini bila 4,9 odsto manja nego u 2017, što govori o tome da ga radnici sve manje koristi jer im to donosi i manju platu, ali i mogućnost da dobiju otkaz. Smanjenje procenta radnika koji koriste bolovanje u prvih devet meseci ove godine je nastavljeno i dodatna četiri odsto je manje nego 2018. godine.                       

LJ. Malešević