SRPSKA KUHINJA DOBRO PLASIRANA U SVETU Futoški kupus i petrovački kulen u eliti vrhunske hrane

Najbolja rangirana hrana s područja APV su Futoški kupus i Petrovački kulen , ali gledajući šire područje Srbije, tu su i Pirotska peglana kobasica, Miročki sir, Užička pršut...

Petrovački kulen poseban je po kimu koji se obavezno stavlja u namirnicu i što u njega ide samo najkvalitetnije meso od svinje. Kulen se pravi od upravo zaklane svinje, dakle, svinja se kolje radi kulena i meso praktično ne stoji ni sat, što, takođe, doprinosi drugačijem ukusu u odnosu na druge - objasnio je jedan od proizvođača Petrovačkog kulena iz Bačkog Petrovca Ondrej Hrubik za Dnevnik.

Na stotinu kilograma najkvalitetnijeg mesa, naglašava, ide 2,5 kilograma kima, začinske paprike, slatke i ljute u zavisnosti od ukusa, dva do tri kilograma, masnoće od 15 do 20 procenata i soli oko dva kilograma .

Po rečima Hrubika, u varošici ima pet do šest proizvođača Petrovačkog kulena, malo ozbiljnijih, koji tokom godine prerade dve do tri tone svinjetine i dobiju od 600 do 700 kilograma kulena po toni.

- U Bačkom Petrovcu nema kuće u kojoj se ne pravi kulen, pa ne znam koliko ga godišnje napravimo, ali, u svakom slučaju, ima i manjih i većih proizvođača i, što je najvažnije, uspemo da ga prodamo - kazao je Hrubik navodeći da izbor kulena na listi specijalizovanog portala Tejst atlas treba da doprinese većem obimu proizvodnje i boljim prihodima, ali i da pomogne razvoju opštine Bački Petrovac.

Za razliku od Petrovačkog kulena, kojeg ima na tržištu, Futoškog kupusa autohtone sorte, koji se takođe nalazi na listi Tejst atlas nema ove sezone ni za lek. U ataru Futoga, kaže predsednik Udruženja „Futoški kupus” Miroljub Janković za „Dnevnik”, nema ni glavice, pošto je celokupan rod prodat još pre mesec dana.

Direktor Zemljoradničke zadruge Kulen u Bačkom Petrovcu Jaroslav Petrović kaže da ne zna pouzdano kako će se u budućnosti posle ovog plasmana razvijati proizvodnja kulena.

- Pred proizvođačima su dve opcije, pojedinačni nastup na tržištu ili grupno posredstom Zemljoradniče zadruge „Kulen”. Zadruga je krenula da gradi objekat za preradu mesa - kulena, ali je investicija zaustavljena zbog nedostatka novca. Međutim, članovi zadruge nisu odustali od prerađevine, svaki za sebe je pravi i prodaje. Sada posle ovog izbora videćemo kakve će planove imati proizvođači - kazao je direktor ZZ„Kulen” Jaroslav Popović.

- Ima još deset do 20 tona kislenog kupusa, koji će tokom zime biti prodat na domaćem tržištu - kazao je Janković. - Za razliku od ranijih godina, kada se Futoški kupus izvozio, ove godina ga nema ni za inoprodaju, a nedovoljno i za domaće potrebe. Razlog su klimatske neprilike, ali ima i drugih. Posejan je na svega 65 hektara, od kojih će oznaku geografskog porekla nositi kupus sa 25 hektara.

Janković kaže da se iz godine u godinu sve manje seje Futoški kupus, premda već 15 godina povrtari pričaju da su posebni podsticaju potrebni da se proizvodnja održi.

- Možda bi dolazak Futoškog kupusa na najprestižniju listu portala hrane i jela mogao sada doprineti da se nešto učini za povrtare, da ne budu prepušteni sami sebi - kazao je Janković.

Z. Delić