Srbiji trenutno fali 10.000 profesionalnih šofera

Razlika je samo u tome što britanski poslodavci nemaju koga da uposle da se gorivo doveze do pumpi, dok kod nas preduzeća koja se bave drumskim transportom rešavaju nedostatak ovog kadra angažovanjem vozača penzionera.

- Trenutno nam nedostaje 10.000 profesionalnih vozača, a imamo evidentiranih 160.000 vozača sa CPC licencom.Prosečna starost vozača u transportu je 55 godina. Zbog nedostatka šofera, ne može se raditi selekcija kadra, pa je veliki problem nizak kvalitet radne snage koja se može angažovati - kaže za “Dnevnik” predsednik Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Goran Aleksić.

Ovo udruženje ima predloge koji bi obezbedili da se poveća broj profesionalnih vozača i zaustavi odliv radne snage jer nije samo visina zarade ta koja profesionalne vozače odvodi na rad u druge zemlje. Ima i nerešenih pitanja unutar esnafa koje bi država mogla da reši putem subvencija slušajući šta kažu profesionalna udruženja poslodavaca na drumovima.

Aleksić kaže da se kod nas godinama unazad ne upisuje dovoljan broj đaka u srednjim školama , a po završetku mature mali broj njih se opredeljuje na obuku koju će finansirati iz svog džepa kroz auto-škole i CPC centre za obuku.

- Imamo 28 srednjih škola, gde se po generaciji upisuje 1.040 vozača, što nije dovoljno za potrebe drumskog transporta u Srbiji - naglašava Aleksić.- Neophodno je još bar 2.000 do 3.000 vozača godišnje, koji su potrebni sektoru transporta, a koji moraju o sostvenom trošku da polažu vozačke ispite u auto-školama, da pohađaju obuku za stručnu kvalifikaciju za profesionalnog vozača u licenciranim centrima.

Po rečima predsednika Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Aleksića, obuka za profesionalnog vozača kamiona košta oko 300.000 dinara i traje oko šest meseci, a posle toga može da se polaže za autobus, a obuka košta novih 150.000 dinara, što je trošak od skoro 4.000 evra i to je skupo za mladog čoveka u Srbiji.

- Zato mali broj ljudi finansira troškove obuke, pa je i to razlog zašto na tržištu rada nema vozača - kaže Alkesić i navodi da je svojevremeno postojala mogućnost da se besplatno u vojsci prođe obuka za profesionalne vozače, a sada toga nema.

Predsednik „Srbijatransporta“ navodi da se predlažu vanredne i sistemske mere. - Vanredne mere su da se subvencioniše obuka mladima do 30 godina, da se subvencioniše rad CPC centara za obuku, kako bi obuka mladih ljudi bila besplatna, pa čak i da se, po ugledu na druge države, omogući strnacima da rade kod nas. Sistemska mera je da se snizi starosna granica i uslovi za ulazak u profesiju, da ministarstvo za prosvetu otvori više odeljenja i da uvede profesiju vozača autobusa, da se ministarstva za rad i za finansije uključe u rešavanje pitanja nedostka šofera.

Nedostatak profesionalnih vozača, ističe Aleksić, ne predstavlja problem samo korisnicima transportnih usluga, privredi i građanima, već društvu u celini.

- Srpska privreda i društvo su sa preko 80 odsto oslonjeni na drumski transport, a transport je uslužna delatnost koja nije sama sebi cilj, već nam je transport potreban da zadovolji zahteve privrede i potrebe mobilnosti građana. Snižavanje troškova poslovanja u sektoru transporta i obezbeđivanje kvantiteta i kvaliteta potrebnih resursa za transportnu uslugu su opšti interes – zaključio je predsednik Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja „Srbijatransport“ Goran Aleksić.

Predlog je da se, uz uslov posedovanja B kategorije, već sa 18 godina može polagati za D1 kategoriju i držati volan minibusa, a od 21. godine sa D kategorijom voziti autobus u gradskom i prigradskom saobraćaju i da se posle tri godine radnog iskustva dobije profesionalna dozvola za D kategoriju - prevoz putnika u drumskom saobraćaju.

Sada je ta granica 24 godine. Predlog je da se sa 18 godina može polagati za C kategoriju, uz uslov posedovanja B kategorije, i CE kategoriju, uz uslov posedovanja C kategorije.

Po rečima Aleksića, taj predlog se u praksi pokazao dobrim i primenjuje se u Nemačkoj jer vozači koji već sa 18 godina krenu da rade, voze i stiču praksu prema statistici manje prave prekršaja u saobraćaju.

Z. Delić