Srbija na udaru klimatskih promena; 15 milijardi evra za zaštitu
NOVI SAD: Srbija će narednih godina biti jedan od najugrožnijih regiona u svetu po pitanju klimatskih promena, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Kako je dodao, klimatske promene nisu bajka i priča i posledice su tu i vidljive su.
Poplave i oluje prave velike štete, utiču na gubitak privrednih kapaciteta a mere se milijardama evra, kazao je Trivan.
Ministar je dodao da klimatske promene dramatično utiču na naše živote i privredu, a posebno pogađaju sektor poljoprivede, energetike i proizvodnju hrane.
Takođe, usled klimatskih promena možemo imati probleme s velikim brojem klimatskih izbeglica koje će se narednih godina pojaviti u Evropi, dodao je Trivan.
Ministar je važnim ocenio gašenje individualnih ložišta koja značajno utiču na zagađenje vazduha. Ukazao je i na to da su termoelektrane najveći zagađivači.
Trivan je dodao da će Srbija morati da uloži blizu 15 milijardi evra u oblast zaštite životne sredine, a na dobrom je putu da do kraja godine bude usvojena pregovaračka pozicija za poglavlje 27 u dogovoru s Evropskom komisijom.
On je rekao da je EK veoma dobrim ocenila oba nacrta pregovaračke pozicije. Poglavlje 27 je, kako kaže bez sumnje jedno od najobimnijih, najkomlikovanijih i najskupljih.
Trivan ističe da je Srbija dobila 19 mogućih prelaznih perioda, što nijedna zemlja do sada nije uspela, „i to pokazuje da smo na najboljem mogućem putu”.
Prioritet u narednom periodu biće, kako je kazao, izrada projektno-tehničke dokumentacije jer se nijedan projekat ne može raditi bez toga.
Start-ap preduzeća u Velikoj Britaniji koja se bave solarnim panelima i razvojem baterija uštedeli su tamošnjim domaćinstvima 540 miliona funti i to je jedno od svetskih iskustava koje se može delom preneti i u Srbiju da bi se smanjilo zagađenje i uštedela energija u našoj zemlji.
Podaci koji se tiču poslovanja preduzeća u EU govore da čelni ljudi tamošnjih kompanija ulažu u proseku 3,5 procenata svog profita u razvoj sopstvene digitalizacije, dok su ulaganja kompanija u sopstvenu digitalizaciju u našoj zemlji pet puta manja.
Jedan od svetlih primera na koji način bi se mogla štedeti energija je i istraživanje koje je u toku, a koje sprovode studenti u Sarajevu, koji pokušavaju da iz procesa fotosinteze biljaka dobiju električnu energiju.
Najavio je i da će uskoro biti otvoren konkurs za dodelu 450 miliona dinara opštinama za izradu projektno-tehničke dokumentacije. Pri kraju su i pregovori o kreditu od 200 miliona evra za iste namene, kao i još neke projekte.
Srbija bi u preradu otpadnih voda u narednom periodu trebalo da uloži pet milijardi evra, a u preradu čvrstog komunalnog otpada od 1,5 do dve milijarde. Kako kaže, postoje veliki potencijali u tom sektoru te postoji potreba za učešćem privatnog sektora, kao i javno-privatnim partnerstvima.
On je rekao da problem predstavlja i to što veliki broj stručnjaka iz te oblasti prelazi u privatni sektor.
E. Dn.