Srbija kasni 30 godina: Mašine nekadašnjih giganata u starom gvožđu

Tako je završio deo opreme propalog subotičkog giganta „29. novembar”, a ovih dana prodaju se u metalni otpad razne cevi i zaostale mašine pančevačke „Azotare”. Slično je i u mnogim drugim kombinatima, od kojih neki čak više i ne rade, ali su iza njih ostale mašine koje više nikom ne trebaju i koje se jedino još mogu prodati kao staro gvožđe.

Srbija je propustila tri decenije na tehnološkom planu i ukoliko želi da se uključi u savremene tehnološke tokove i industriju 4.0, mora, kako je to istakao prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu profesor Nenad Zrnić, koračati ubrzano. Pa i s dodatnim urbzanjem, dodao je, neće joj biti lako da uhvati korak s onima koji savremenu tehnologiju već godinama primenjuju u usavršavaju je.

Četvrta industrijska revolucija podrazumeva potpunu digitalizaciju i automatizaciju proizvodnje, odnosno umrežavanje pametnih digitalnih uređaja s proizvodima, mašinama, robotima i ljudima. Na 17. panelu „Industrija 4.0 – nova industrijalizacija Srbije”, održanom na Mašinskom fakultetu u Beogradu, uz saradnju s Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom privrede, rečeno je da je digitalizacija postala opšti svetski pokret i da danas 37 zemalja u svetu ima nacionalne programe. Srbija je na pragu donošenja svog nacionalnog programa. 

Po objašnjenju redovnog profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu Vidosava Majstorovića, nova digitalna revolucija propagira takozvani sajber-fizički model proizvodnje, što znači da u procesu proizvodnje postoji veća vezanost za kompjuterizaciju, a veštačka inteligencija pomaže ljudima da u moru podataka posao realizuju na optimalan način. Smatra da ljudi, odnosno radnici, ne treba da se plaše digitalizacije i industrije 4.0 jer im ona donosi humaniji rad, skraćuje radno vreme i povećava slobodno vreme.

Ako je prva industrijska revolucija koristila vodu i moć pare da bi mehanizovala proizvodnju, druga električnu moć da bi kreirala masovnu proizvodnju, treća elektroniku i informacione tehnologije da bi automatizovala proivodnju, četvrta treba da omogući spajanje tehnologija, čime se brišu granice između fizičke, digitalne i biološke sfere. 

Ljudi se brinu da će uvođenjem tehnologija izgubiti radna mesta, ali podsećam na to da su i početkom 20. veka radnici u Liverpulu i Mančesteru u Velikoj Britaniji lomili nove mašine za tkanje jer su zamenjivale nekoliko desetina radnika, objasnio je profesor Majstorović.

Kako je dodao, danas smo u sličnoj situaciji; četvrta industrijska revolucija će dovesto do toga da se procesi izvode uz pomoć veštačke inteligencije, ali razloga za strah nema jer će čovek morati da upravlja, nadgleda i kontroliše procese.

Ukoliko Srbija zaista postane 38. zemlja u svetu koja ima svoj nacionalni program u industriji 4.0, onda će se tačno znati ko donosi odluke, uloga univerziteta i privrede, tehnološke inovacije u srpskoj privredi, kako stvoriti nove pametne proizvode koji imaju odlične performanse i visoku dodatu vrednost jer to je ono što se danas traži i što se može izvesti. Dakako, princip i novi način rada prvo mora da se uvede u procesima proizvodnje.

Domaće kompanije koje su primere dobre prakse iskoristile za svoje proizvode i usluge već su našle rešenje i imaju bolje rezultate od onih koji to nisu učinili. Jer, industrija 4.0 uvodi pametne fabrike s ciljem povećanja produktivnosti i efikasnosti, a samim tim i konkurentnosti na globalnom tržištu. Ujedno, ona poboljšava i kvalitet života ljudi, ali od njih zahteva da stalno uče i dopunjavaju svoje znanje da bi mogli ispratit savremenu tehnologiju i digitalizaciju.

LJ. Malešević