Srbija izvezla 46 odsto više meda u 2020. godini
BEOGRAD: Srbija je izvezla 2.701 tonu meda u 2020. godini, a najviše za Italiju, Norvešku i Nemačku, saopštila je danas Privredna komora Srbije (PKS).
Vrednost izvezenog meda je 13.096.000 evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine.
Uvoz meda, za razliku od prethodnih godina, raste, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda.
"Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i drugih, od velikog su značaja za povećanje prinosa i za ekosistem. Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta", kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, preneto je u saopštenju.
Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. za sve pčelare određeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.
Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti, navode u PKS.
Od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. počinje rast izvoza meda u zemlje EU, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.
Ukazuju da je, prema podacima Uprave za veterinu, do sada registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji, a osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.
Srbija je u 2019. raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018, podaci su Republičkog zavoda za statuistiku (RZS), a procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje rasti.
Podsećaju, da je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda uputila dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo, a druga za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima.
Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje meda, navedeno je u saopštenju.
