Srbija blizu privrednom rastu od šest posto

„Nešto sporiji rast u prvom tromesečju, usled novog talasa pandemije i zatvaranja velikog broja evropskih zemalja, trebalo bi da bude nadoknađen od drugog tromesečja, pri čemu bi dobar tempo vakcinacije u našoj zemlji i svetu mogao godišnju stopu rasta da približi nivou od šest procenata”, navodi se u novom, februarskom Izveštaju o inflaciji NBS.

U centralnoj banci očekuju da će rast biti vođen domaćom tražnjom i izvozom, za šta je neophodan i privredni rast zone evra, koji se u ovom trenutku procenjuje na oko četiri posto u 2021.

Rastu će, napominje NBS, doprineti i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

„Isti faktori, prema našoj oceni, obezbediće u narednim godinama stabilnu srednjoročnu putanju privrednog rasta Srbije od oko četiri odsto godišnje”, dodaje se u izveštaju.

Iz NBS kažu da su rizici po ove projekcije za 2021. godinu simetrični i da se u najvećoj meri odnose na tok pandemije i efikasnost njenog suzbijanja.

Pri tom, rizici koji potiču iz međunarodnog okruženja izraženiji su naniže  zbog ponovnog širenja virusa od oktobra i pojave novih sojeva, kao i pooštravanja zdravstvenih mera u mnogim zemljama, naročito u zoni evra.

Po tom osnovu smanjuju se izgledi za privredni rast naših važnih spoljnotrgovinskih partnera, pre svega u prvoj polovini godine.

S druge strane, rizici projekcije, koji potiču iz domaćeg okruženja, izraženiji su naviše.

„S obzirom na najavu novog paketa ekonomske pomoći i brz tempo vakcinacije stanovništva u našoj zemlji, oporavak domaće tražnje mogao bi biti i brži od očekivanog. Vakcinacija uliva optimizam, a naročito činjenica da je Srbija među vodećim zemljama u Evropi i svetu po broju vakcinisanih građana u odnosu na ukupan broj stanovnika”, istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Oporavak lične potrošnje

Deficit tekućeg računa platnog bilansa Srbije smanjen je prošle godine za 37,3 odsto u odnosu na 2019, i iznosio je 4,2 procenta bruto domaćeg proizvoda, što je bolji rezultat nego što je prvobitno projektovano, pokazuje današnji Izveštaj o inflaciji Narodne banke Srbije.

Manji tekući deficit rezultat je manjih rashoda po osnovu dohodaka stranih direktnih investicija, smanjenja deficita robne razmene, kao i rasta suficita u trgovini uslugama, navodi NBS.

NBS procenjuje da će oporavak lične potrošnje i investicija dovesti do nešto bržeg rasta uvoza i pogurati tekući deficit u ovoj godini na oko pet posto BDP-a, dok za naredne godine očekuje postepeno smanjenje tekućeg deficita na oko četiri procenta BDP-a.

Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija ostati niska i stabilna i da će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona.

Inflacija u Srbiji je osmu godinu zaredom čvrsto pod kontrolom, na niskom i stabilnom nivou, navodi Centralna banka.

NBS navodi da su u periodu od prethodnog izveštaja, inflatorni pritisci ostali niski, a usporavanje međugodišnje inflacije na 1,3 odsto u decembru vođeno je, pre svega, nižim cenama neprerađene hrane - povrća i svežeg mesa.

Cene hrane, uz cene energenata, u najvećoj meri su odredile dinamiku inflacije unutar godine, koja je u proseku u 2020. godini iznosila 1,6 odsto. Toliko je iznosila i prosečna bazna inflacija, koja se krajem godine blago ubrzala (na 2,1 odsto međugodišnje), usled rasta tražnje za proizvodima koji omogućavaju rad od kuće i medicinskim proizvodima.

Projektovano kretanje bazne inflacije na bazi modela ukazuje na to da će ona ostati niska i stabilna i u narednom periodu. 

D. Mlađenović