Srbija bi mogla da se uključi u proizvodnju automobilskih baterija
Ideja o strategiji evropske industrije biće tema samita Evropske unije, a nemačka kancelarka Angela Merkel kazala je da su ona i francuski predsednik Emanuel Makron predložili raspravu o tom pitanju dok pokušavaju da osiguraju radna mesta za budućnost u strateškim poslovnim područjima u Evropi.
Ona je ukazala na strateške projekte istraživanja i inovacija, kao što je nemačko-francuska inicijativa da se formira konzorcijum za akumulatore s ciljem da se sustignu azijski rivali. Inače, Nemačka je osigurala milijardu evra podrške za proizvodnju baterijskih ćelija za električne automobile, a zahtev za dobijanje novca već je podnelo više od 30 kompanija, među kojima i proizvođači automobila i njihovi dobavljači, proizvođači baterija...
Da li se zbog toga Srbiji, koja ima iskustvo u proizvodnji automobila, a i sada u automobilskoj industriji radi veliki broj ljudi, otvara mogućnost da se uključi proizvodnju automobila i privuče poznate proizvođače da u našoj zemlji pokrenu proizvodnju? Naime, za proizvodnju električnih automobila izuzetno su važne baterije, za koje je potreban litijum, kojeg ima u Srbiji, u Jadru, pored Loznice, gde je jedno od najvećih svetskih nalazišta tog metala i Srbija je u svetskom vrhu po rezervama. Reč je o ležištu minerala jadarita – novog litijum-natrijum-borosilikata, jedinstvenog minerala kojeg ima samo kod nas. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora, Jadar je proglašen za jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu. Stručnjaci ukazuju na to da je litijum starteški materijal i da sve ide u pravcu korišćenja litijum-jonskih baterija u e-mobilitiju.
Po rečima predsednika Asocijacije uvoznika vozila i delova dr Miloša Petrovića, to što Srbija raspolaže sirovinom, odnosno rudom za proizvodnju litijum-jonskih baterija, izuzetna je prednost.
– Onima koji žele da proizvode baterije za električne automobile najnteresantnije je da to rade tamo gde postoje sirovine za to – kaže Petrović. – Budući da sirovine u Srbiji za proizvodnju baterija ima, sigurno je i da smo interesantni za one koji žele da ulažu u tu proizvodnju, i bilo bi dobro da se baterije proizvode u našoj zemlji, a ne da se litijum izvozi.
On ukazuje na to da u auto-industriji u svetu radi veliki broj ljudi, u Srbiji oko 60.000, a recimo u Mađarskoj, samo jedan poznati proizvođač automobila zapošljava isto toliko radnika.
– Ako se na jednom mestu može proizvesti dovoljno komponenata potrebnih za neku industriju, to je i te kako interesantno za proizođače, a dolazak jednog povlači dolazak drugih. Da bi se u toj oblasti to i ostvarilo, potrebno je da se stvore dobri uslovi za njihov dolazak, da veliki igrači u auto-industriji imaju razlog da svoje razvojne centre prebace u našu zemlju, gde ima kvalitetnih, obrazovanih i stručnih mladih ljudi. U automobilskoj industriji ostvaruju se velike vrednosti i dobar promet pa bi, u slučaju da na naše tržište dođe neki veliki proizvođač, to imalo pozitivan efekat za našu privredu – kaže Petrović.
Poslednjih dvadesetak godina auto-industrija se ukrupnjava, a mali proizvođači, ukoliko nisu specijalizovani za određenu kategoriju vozila, veoma teško opstaju. Istovremeno, konkurencija između nekoliko najvećih svetskih proizvođača automobila sve je veća, a borba za tržište neprestana. Ulaganja u auto-industriju su velika, a proizvodnja električnih automobila sve je veća. Da je to, bez sumnje, budućnost u auto-industriji, potvrđuje i to što je ulaganje u razvoj električnih automobila i baterija dostiglo oko 90 milijardi dolara.
D. Mlađenović