Србија би могла да се укључи у производњу аутомобилских батерија
Идеја о стратегији европске индустрије биће тема самита Европске уније, а немачка канцеларка Ангела Меркел казала је да су она и француски председник Емануел Макрон предложили расправу о том питању док покушавају да осигурају радна места за будућност у стратешким пословним подручјима у Европи.
Она је указала на стратешке пројекте истраживања и иновација, као што је немачко-француска иницијатива да се формира конзорцијум за акумулаторе с циљем да се сустигну азијски ривали. Иначе, Немачка је осигурала милијарду евра подршке за производњу батеријских ћелија за електричне аутомобиле, а захтев за добијање новца већ је поднело више од 30 компанија, међу којима и произвођачи аутомобила и њихови добављачи, произвођачи батерија...
Да ли се због тога Србији, која има искуство у производњи аутомобила, а и сада у аутомобилској индустрији ради велики број људи, отвара могућност да се укључи производњу аутомобила и привуче познате произвођаче да у нашој земљи покрену производњу? Наиме, за производњу електричних аутомобила изузетно су важне батерије, за које је потребан литијум, којег има у Србији, у Јадру, поред Лознице, где је једно од највећих светских налазишта тог метала и Србија је у светском врху по резервама. Реч је о лежишту минерала јадарита – новог литијум-натријум-боросиликата, јединственог минерала којег има само код нас. Због високе концентрације литијума и бора, Јадар је проглашен за једно од највећих лежишта литијума на свету. Стручњаци указују на то да је литијум стартешки материјал и да све иде у правцу коришћења литијум-јонских батерија у е-мобилитију.
По речима председника Асоцијације увозника возила и делова др Милоша Петровића, то што Србија располаже сировином, односно рудом за производњу литијум-јонских батерија, изузетна је предност.
– Онима који желе да производе батерије за електричне аутомобиле најнтересантније је да то раде тамо где постоје сировине за то – каже Петровић. – Будући да сировине у Србији за производњу батерија има, сигурно је и да смо интересантни за оне који желе да улажу у ту производњу, и било би добро да се батерије производе у нашој земљи, а не да се литијум извози.
Он указује на то да у ауто-индустрији у свету ради велики број људи, у Србији око 60.000, а рецимо у Мађарској, само један познати произвођач аутомобила запошљава исто толико радника.
– Ако се на једном месту може произвести довољно компонената потребних за неку индустрију, то је и те како интересантно за произођаче, а долазак једног повлачи долазак других. Да би се у тој области то и остварило, потребно је да се створе добри услови за њихов долазак, да велики играчи у ауто-индустрији имају разлог да своје развојне центре пребаце у нашу земљу, где има квалитетних, образованих и стручних младих људи. У аутомобилској индустрији остварују се велике вредности и добар промет па би, у случају да на наше тржиште дође неки велики произвођач, то имало позитиван ефекат за нашу привреду – каже Петровић.
Последњих двадесетак година ауто-индустрија се укрупњава, а мали произвођачи, уколико нису специјализовани за одређену категорију возила, веома тешко опстају. Истовремено, конкуренција између неколико највећих светских произвођача аутомобила све је већа, а борба за тржиште непрестана. Улагања у ауто-индустрију су велика, а производња електричних аутомобила све је већа. Да је то, без сумње, будућност у ауто-индустрији, потврђује и то што је улагање у развој електричних аутомобила и батерија достигло око 90 милијарди долара.
Д. Млађеновић