Srbi drugi u regionu po broju mobilnih

Digitalni tokovi i razmena informacija danas imaju veći uticaj na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) nego vekovna trgovina robom, ali zemlje Zapadnog Balkana u tom pogledu znatno zaostaju za razvijenim zemljama Zapadne Evrope, zaključak je Mekinsijevog istraživanju "Digitalna globalizacija: Nova era svetskih tokova".



Prema toj studiji, tokom samo jedne decenije, različite vrste protoka i razmene podataka zajedno su uvećale svetski BDP za 10 odsto, a iznos prekograničnog protoka podataka danas je 45 puta veći u odnosu na 2005. godinu.



"Digitalni oblik globalizacije omogućio je desetinama miliona preduzeća i milijardama pojedinaca da se pozicioniraju kao izvoznici, ulaskom na tržište elektronske trgovine i platforme poput Alibabe, Amazona i eBay-a", konstatuje se u studiji i precizira da se oko 12 odsto ukupne svetske trgovine vrši putem međunarodne elektronske trgovine.



"Oko 900 miliona ljudi na društvenim mrežama ima kontakte sa inostranstvom, a 360 miliona učestvuje u prekograničnoj elektronskoj trgovini. Digitalne platforme za tradicionalno zapošljavanje, ali i predstavljanje ''freelance'' projekata, počinju da stvaraju globalno tržište rada".



Ipak, ne koriste sve zemlje ovaj potencijal, a razvijene ekonomije se generalno više povezuju od zemalja u razvoju, pokazuje istraživanje, koje rangira 139 zemalja po prilivu i odlivu robe, usluga, finansija, ljudi i podataka.



Na vrhu Mekinsijeve nove rang liste nalazi se Singapur, a slede Holandija, SAD i Nemačka, dok je Kina zabeležila rast u povezivanju i dospela na sedmo mesto.



Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, podaci Mekinsija pokazuju da zemlje sa ovog podneblja zaostaju čak za 32 odsto za razvijenim zemljama Zapadne Evrope, mada su i među njima uočljive značajne razlike kada je reč o aktivnim korisnicima interneta u odnosu na celokupnu populaciju.



U ovom segmentu prednjači Slovenija, sa 72 odsto aktivnih korsnika interneta u odnosu na ukupno stanovništvo, dok se Srbija nalazi na šestom mestu sa 51,5 odsto.



Slika je potpuno drugačija kada se pogledaju podaci o broju mobilnih telefona u odnosu na ukupnu populaciju, gde Srbija izbija na visoko drugo mesto, odmah iza Crne Gore, navodi se u istraživanju. 



Građani Srbije internet koriste uglavnom putem mobilnih telefona - po čemu je naša zemlja takođe na drugom mestu, dok je po broju domaćinstava sa pristupom širokopojasnom internetu - na petom mestu. 



U korišćenju društvenih mreža, u regionu prednjače Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Albanija, dok Srbija zauzima peto mesto.



Istraživanje je takođe pokazalo velike razlike između regiona Zapadnog Balkana u odnosu na Zapadnu Evropu u korišćenju i promovisanju informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), pogotovo kada je reč o inovacijama u IKT sferi.



Preduzeća u Srbiji su se rangirala na peto mesto u regionu prema stepenu usvajanja novih tehnologija, a tek na sedmo, poslednje, mesto prema stepenu korišćenja IKT tehnologija u B2B („business to business") transakcijama. 



Prema stepenu korišćenja IKT-a u državnom sektoru Srbija se nalazi na šestom mestu u regionu Zapadnog Balkana, iza Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Albanije i Hrvatske, a isti je slučaj i u merenju uspešnosti vlada u promovisanju IKT u državi.



"Nerazvijene zemlje nadoknađuju svoj zaostatak veoma sporo, a njihovo ograničeno učešće skupo je koštalo svetsku ekonomiju. Da je ostatak sveta povećao svoje učešće u globalnim tokovima u istoj vrednosti kao i u najprofitabilnijem kvartalu u protekloj deceniji, svetski BDP bi danas bio veći za 10 hiljada milijardi dolara, odnosno za 13 odsto", zaključuje se u istraživanju Mekinsija.