Smanjen broj POS terminal, omogućiti e-plaćanje građanima
BEOGRAD: U ovoj godini broj POS terminala u Srbiji smanjio se sa 84.412 na 72.521, što je umanjenje za 14 odsto, saopštiila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kako bi se prepolovili redovi na šalterima institucija u Srbiji, potrebno je dodatno uvođenje POS terminala kako bi se građanima omogućilo elektronsko plaćanje taksi i naknada te obaveze odlaska u poštu i banke radi donošenja uplatnice, ocenjuje NALED.
"Uvođenje POS terminala dalo bi priliku građanima da odmah na šalteru plate taksu i kao potvrdu plaćanja dobiju kartični slip", objašnjavaju u ovoj organizaciji.
Time bi se, kažu, iz igre izbacile uplatnice kojima može da se manipuliše uplatom manjeg iznosa i naknadnim dopisivanjem cifara.
"Srbija bi se ovim rešenjem našla u sve većoj grupi zemalja koje nude podsticaje za korišćenje bezgotovinskih plaćanja", kažu u NALEDU.
Da je potencijal veliki, dodaju, pokazuje podatak da je u našoj zemlji dosad izdato 7.022.398 debitnih i kreditnih kartica, ali se skoro polovina ne koristi, a i mnoge aktivne služe samo za podizanje novca s bankomata.
Nove kartice se, kažu, i dalje odobravaju umesto da se radi na povećanju prihvatne mreže gde je trend suprotan. S druge strane, navode, od januara do oktobra broj sajtova koji primaju uplate povećan je 70 odsto, sa 354 na 604.
Takođe, kako ističu, broj osoba koje plaćaju putem mobilnog telefona u odnosu na septembar prošle godine povećan je sa 650.000 na milion, a broj korisnika internet plaćanja sa 1,5 na 1,8 miliona", pokazuje analiza NALEDA.
Analiza koju je NALED sproveo u okviru projekta "Podrška Vladi Srbije u suzbijanju sive ekonomije" u saradnji s Nemačkom razvojnom saradnjom pokazala je da sve više država stimuliše napuštanje keša umanjenjem PDV-a za elektronska plaćanja, isplatom plata i penzija isključivo na račune, uvođenjem POS terminala na šaltere i subvencionisanjem njihove nabavke, kao i ukidanjem kovanica i najvećih novčanica.
"Bezgotovinska plaćanja omogućavaju da transakcija bude evidentirana i vidljiva poreskim organima čak i kada račun nije izdat i veoma su važna za smanjenje troškova države za izradu i upravljanje gotovinom, suzbijanje korupcije i kriminala i povećanje poreskih prihoda. Važna su i zbog nižih troškova i komfora koji nude građanima i privredi", kaže Birger Nere, viši vođa projekta Nemačke razvojne saradnje "Reforma javnih finansija".
Podaci kažu da, na primer, Koreja umanjuje PDV za 2 odsto pri upotrebi kartica. Japan i Meksiko subvencionišu nabavku POS terminala dok zemlje EU smanjuju iznos iznad kojeg ne sme da se plaća kešom (Španija na 2.500 evra, Francuska i Italija na 1.000, a Grčka do 500 evra).
Indija, dodaju, nudi niže cene putarine, goriva i železnice ukoliko se plaća elektronski. Takođe, Koreja će do 2020. ukinuti kovanice, a EU od 2019. neće štampati novčanicu od 500 evra, dodaju u NALED-u.
"Da e-plaćanja ne stimulišu samo najrazvijenije zemlje svedoči i primer Bugarske koja do kraja ove godine uvodi obavezu korišćenja POS terminala za celokupni javni sektor", navode oni.
Podsećaju da je u Srbiji u toku priprema zakona o međubankarskim naknadama čiji nacrt predviđa ograničavanje iznosa koji banke plaćaju jedna drugoj i kartičarskim kompanijama za procesuiranje kartica.