Siva zona popije 80 odsto alkoholnih pića

Podaci o sivoj zoni, koji su alarmantni, pokazuju da je ilegalna ekonomija gorući problem u industriji alkoholnih pića, kaže predsednik Grupacije Miloš Ilić, koji je juče učestvovao na okruglom stolu u PKS-u „Zajedno protiv sive ekonomije” na kojem su bili i predstavnici proizvođača.

Kako dodaje, naša odgovornost je u tom segmentu veoma velika zato što nelegalni promet alkoholnih pića značajno ugrožava i život i zdravlje potrošača.

Naveo je da su udružanja distributera i proizvođača pripremila hodogram, odnosno plan aktivnosti inspekcijskih službi u borbi protiv sive ekonomije u oblasti alkohola.

Sledimo dobru praksu hodograma u industriji duvana, tekstila kao i u industriji kafe, i želimo da i naš hodogram postane deo nacionalnog plana za borbu protiv sive ekonomije, kazao je Ilić, i dodao da doprinos države treba da bude u dodatnom angažmanu inspektora, njihovoj edukaciji i opremi.

Smatra da su gubici države zbog sive ekonomije u oblasti alkohola znatno veći nego što bi bila investicija u dodatne službenike u inspekcijama.

Predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića u PKS-u Ivan Urošević upozorio je na to da su podaci u poslednjih deset godina alarmantni te da registrovani proizvođači rakije sve manje imaju snage u borbi protiv sive ekonomije.

Sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije Žarko Malinović kaže da PKS u poslednje dve godine aktivno radi na borbi protiv sive ekonomije jer je za privredu to jedan od prioriteta.

Upravo hodogrami su jedan od načina kako se stvari mogu rešavati sistemski tako što će i svi nadležni organi, a s druge strane privreda, zajedno raditi na smanjenju sive ekonomije i na stvaranju fer i konkurentnog tržišta, rekao je Malinović.

Kako je dodao, sami privrednici na terenu najbolje znaju ko su njihovi konkurenti koji se bave nelegalnom trgovinom, a hodogram je najbolji odgovor jer daje jasne naznake o tome kada, u kojem periodu godine i koji inspekcijski organ treba da se angažuje da bi se rešavao uzrok problema, a ne samo da se bavimo posledicama.

Moraju neke stvari da se promene, inače je naš nacionalni proizvod u velikom problemu, kazao je Urošević.

Prema njegovim rečima, sve je manje proizvođača koji imaju snage da se ozbiljno bave tom proizvodnjom, a to se automatski odražava i na sam kvalitet proizvoda.

Istakao je da je važno znati šta se nalazi u prometu i šta kroz ugostiteljske objekte i kroz nelegalnu prodaju završava na našim trpezama, s ozbirom na to da je piće takođe prehrambeni proizvod i da je u njegovom slučaju Zakon o bezbednosti hrane takođe jedan od krovnih zakona.

Pošto često svi kažemo da je rakija naš nacionalni proizvod, krajnje je vreme da se tako prema njemu i ophodimo, dodao je Urošević.

Rakija je, kaže, jedan od retkih proizvoda koje niko ne može falsifikovati pa čak ni Kinezi, s obzirom na to da se radi o proizvodu od voća s našeg terena i ima svoje specifičnosti. Mislim da je to prozvod koji mi sami treba da cenimo mnogo više i da se bavimo njime, zaključuje Urošević.

Broj registrovanih proizvođača rakije se, navodi, stalno menja, a po poslednjoj evidenciji ima ih oko 500, dok ih je u 2009. bilo gotovo 2.000, a nažalost, broj onih koji se bave proizvodnjom rakije koje sistem ne vidi daleko je veći.

Možemo pretpostaviti da se sigurno tih 1.500 koji su nekad bili registrovani, a više ne postoje u registru i dalje bave time, a siguran sam u to da ima mnogo više onih koji su naknadno ušli u taj posao, rekao je Urošević.

Z. Delić