Restitucijom vraćeno 95 odsto oduzetog; svaki šesti objekat u Vojvodini
NOVI SAD: Po poslednjim podacima objavljenim na sajtu Agencije za restituciju, do 10. avgusta starim vlasnicima ili naslednicima vraćeno je 6.319 objekata, od čega 4.436 poslovnih prostora, 916 stanova i 967 zgrada. Takođe, vraćeno je 334.31.28 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, 5.418.56.72 hektara šumskog i 34.003.98.11 hektara poljoprivrednog.
Od ukupno vraćenih objekata, u vojvođanskim lokalnim samoupravama su 1.133. Drugim rečima, svaki šesti vraćeni objekat je u Vojvodini. Najviše objekata u pokrajini vraćeno je u Novom Sadu – 464, zatim u Subotici – 136, Pančevu – 122, Zrenjaninu – 92, Somboru – 64. U Kikindi je vraćeno 45 objekata, Sremskoj Mitrovici 35, Rumi i Vršcu po 32, Senti 20, Srbobranu 17, Kovačici 16, Kanjiži 15, Šidu i Inđiji po 11, Adi deset. U Kuli je devet objekata vraćeno starim vlasnicima ili naslednicima, u Bačkoj Topoli osam, Bečeju sedam, Beloj Crkvi i Kovinu po šest, Novom Kneževcu i Sremskim Karlovcima po pet, a u Vrbasu, Žablju i Bačkom Petrovcu po četiri. U Apatinu, Petrovaradinu i Staroj Pazovi vraćena su po tri objekta, u Alibunaru, Temerinu i Novom Bečeju po dva, dok je u Novoj Crnji i Pećincima starim vlasnicima ili naslednicima vraćen po jedan objekat.
Kako su za „Dnevnik” objasnili u Agenciji za restituciju, do sada je vraćeno oko 95 odsto oduzete imovine koju je bilo moguće vratiti u naturalnom obliku, osim poljoprivrednog zemljišta jer je do sada starim vlasnicima ili naslednicima vraćeno nešto više od 30.000 hektara. Očekuje se da će do kraja godine biti vraćeno još 10.000 hektara, a u naredne četiri trebalo bi da bude vraćeno celokupno oduzeto poljoprivredno zemljište.
Za preostalu imovinu za koju su stari vlasnici ili njihovi naslednici u zakonskom roku podneli zahtev za povraćaj, a za koju je procenjeno da ne može biti vraćena u naturalnom obliku, Agencija za restituciju već donosi rešenje, koja nisu potpuna i kojima se utvrđuje pravo na obeštećenje. Razlog za to je, kako ističu u Agenciji, u tome što je, da bi u rešenju kojim se utvrđuje tačan iznos obeštećenja, način i rokovi isplate, bilo sve to navedeno, neophodno da se utvrdi koeficijent obeštećenja koji, u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, utvrđuje Vlada Srbije na predlog Ministarstva finansija. Budući da bi isplata obeštećenja trebalo da počne 15. decembra, Vlada Srbije bi to morala da uradi što pre.
To zapravo znači da Agencija ne može doneti rešenje o konačnom iznosu obeštećenja sve dok se ne utvrdi koeficijent i osnovni elementi obveznica, objašnjava Ivana Živković iz Agencije za restituciju.
Kako objašnjava, koeficijent obeštećenja se množi osnovicom obeštećenja, koja je navedena u rešenju o pravu na obeštećenje, a iznos je utvrđen na osnovu procene Poreske uprave.
Tek nakon određivanja koeficijenta, Agencija će donositi rešenja na osnovu kojih će podnosioci zahteva moći da naplate obeštećenje za oduzetu imovinu, zaključuje Živković.
Agenciji za restituciju je u zakonskom roku, od 1. marta 2012. godine do 3. marta 2014, za povraćaj oduzete imovine stiglo 76.726 zahteva. Više od 90 odsto ih se odnosi na poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište. Potražuje se i veliki broj kuća – 11.302, stambenih zgrada – 5.413, stanova – 3.032, poslovnih objekata – 2.104, salaša – 1.233, mlinova – 958, fabrika – 837, hotela – 303, bioskopa – 88, vodenica – 12, hidroelektrana – 42...
Inače, Agencija za restituciju je procenila da je osnovica obeštećenja za oduzetu imovinu koju država ne može da vrati u naturalnom obliku već mora da se obešteti – 13.685.522.511 evra. Zakonom je predviđeno da država na ime obeštećenja izdvoji dve milijarde evra i taj iznos će biti podeljen s ukupnom vrednošću koji je utvrdila Agencija za restituciju. Maksimalan iznos koji bivši vlasnik oduzete imovine ili pravni naslednik mogu dobiti kao obeštećenje je 500.000 evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine. Obveznice će imati rok dospeća od 12 godina od dana donošenja rešenja Agencije za restituciju.
LJ. Malešević
