Radnicima na lizing ista prava kao stalno zaposlenima?

Nacrt zakona, koji je u javnoj rasparavi, trebalo bi radnicima na "lizing" da omogući pravo na godišnji odmor, topli obrok i bolovanje, na šta do sada nisu imali pravo. 



U ASNS-u kažu da su, nažalost, do sada radnici na "lizing", koji su mogli da budu angažovani na ugovor o privremenim i povremenim poslovima, bili bez ikakvih prava i da je zato dobro što će novim zakonskim rešenjima biti izjednačeni sa zaposlenima na osnovu ugovora o radu. 



"To se ovim zakonom menja i to je odlično", kaže za Tanjug predsednica ASNS Ranka Savić i dodaje da je dobro i to što su konačno dobili pravo, odnosno mogućnost da se sindikalno organizuju. 



Nacrtom zakona predviđeno je da radnici angažovani preko agencije sa njom imaju ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ali ne i druge ugovore o radnom angažovanju. 



Predviđeno je da preduzeće može da zaposli do 30 radnika na "lizing" od ukupnog broja zaposlenih u tom preduzeću, ali ako poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad. 



Savić kaže da je jednim članom nacrta zakona predviđeno da jedna firma može da zaposli samo do 10 odsto take radne snage u odnosu na ukupan broj zaposlenih u toj firmi, ali da nije dobro što se odmah u sledećem članu nacrta zakona predviđa mogućnost zapošljavanja ove vrste radnika i do 30 odsto, uz saglasnost i dopuštenje Ministarstva za rad. 



To rešenje, kaže, nije dobro i u javnoj raspravi glavna zamerka ASNS-a će biti upravo na to rešenje. 



Navela je da taj procenat ne bi treblo da bude veći od 20 odsto, jer je to nešto što zemlje EU prepoznaju kao limit. 



"Ako ostane tih 30 odsto, to će postati praksa. Sve firme i sva preduzeća tražiće tu dozvolu od Ministarstva za rad i s vremenom biće potpuno normalno da imamo 30 odsto zaposlenih na lizing u odnosu na broj zaposlenih u konkretnom preduzeću", rekla je Savić. 



Ocenila je da nije dobro što nacrtom zakona nije regulisano pitanje, položaj i rad omladinskih i studentskih zadruga za koje kaže da su potpuno izopštene iz ovog zakona. 



"Mislim da će tu biti niz zloupotreba u praksi, jer način rada i funkcionisanja omladinskih i studentskih zadruga i agencija za posredovanje je vrlo slična. Pošto ih nema u zakonu to će se samo okrenuti u svoju suprotnost i sada će studentske i omladinske zaduge raditi ono što su do sada radile agencije bez pravnog regulisanja", navodi Savić. 



Dodaje da nije dobro što su iz nacrta zakona isključene i firme koje se bave obezbeđenjem, odnosno čišćenjem i higijenom., a u kojima je zaposlen veliki broj ljudi i koje su u najvećem broju angažovane u radu u javnim preduzećima. 



Nacrt zakona predviđa da radnik preko jedne ili više agencija za zapošljavanje može da radi kod istog poslodavca do 24 meseca, a u slučaju da ostane na radu i nakon isteka dve godine može da dobije ugovor o radu na neodređeno vreme, ali samo u slučaju ako pokrene postupak pred sudom protiv poslodavca.