Prvi dron kompletno izrađen u Srbiji

- Ja sam najmlađe dete u porodici vazduhoplovnih inženjera, roditelji su mi Danilo i Olivera i imam dva brata Nikolu i Nemanju i sestru Tijanu. Svi smo vazduhoplovni inženjeri, završili smo Mašinski fakultet u Beogradu, smer vazduhoplovstvo - kaže Miloš koji je bio i student generacije i dodaje da su kao porodica kroz 40 godina prošli obrazovni sistem i učenje o letenju i letelicama.

U poslednjih godinu dana, porodica Petrašinović osnovala je kompaniju čija je osnovna delatnost projektovanje i proizvodnja letelica i pomoćnih sistema robota i drugih sistema koji mogu da pomognu u proizvodnji i eksploataciji letelica.

- Roditelji su kroz poslednjih 30 godina prošli mnoge mašinske projekte i rešili mnoge probleme koje su im ljudi postavljali iz najosnovnijih potreba, kada čovek ne može više da radi nešto ručno ili kada je to zamarajuće, ili kada prosto čovek nema dovoljno snage, onda se okrećemo mašinama - kaže Miloš. - Roditelji su znanjem i umećima, sa svojih deset prstiju na rukama, pravili proizvode koji su ljudima uspeli da reše postavljene probleme, a mi kao deca smo imali prilike da gledamo i učimo.

On kaže da su na roditeljskom primeru uspeli da dobiju neformalno obrazovanje, koje je neophodno pored formalnog, koje je apsolutno obavezno za ovu oblast da se prođe, ali u 21. veku i vremenu u kojem živimo, važno je da se vidi kako to sve funkcioniše.

- Nisam išao u vrtić, kao najmlađe dete, a i vreme u uslovi u kojima su moji roditelji živeli bilo je dosta teško, onda je mama odlučila da napusti Vojnotehnički institut u Žarkovu gde je radila na naoružanju letelica i odlučila je da se posveti nama, a tata se posvetio fakultetu na kome radi kao profesor i privatnom biznisu na osnovu kog smo mogli da preživimo to vreme- priča Miloš. -Moje detinjstvo je drugačije, jer dok su drugi bili u vrtiću, ja sam bio npr. u APR-u, banci, Poreskoj upravi, sa mamom koja je pokušavala da pomogne tati u poslu i uradi pravno-ekonomski deo. Pošto sam kao tako mali išao na sastanke, danas sa 26 godina sam suvlasnik firme koja proizvodi letelice.

Gledajući mašine, svaka greška ili sitnica ih je naučila mnogo i letelice su pravili mnogo lakše i sa manje grešaka išli kroz projekte.

- Napravili smo letelicu po imenu RV 20 koja nosi 20 kilograma tereta i ona je naš prvi dron- kaže Miloš. - Letelica je u potpunosti razvijena kod nas i tih 20 kilograma tereta što može da ponese, služiće u različitim misijama. Naši inženjeri imaju u proseku oko 25 godina i najbolji su studenti na svojim fakultetima. A letelica može koristiti na primer vatrogascima da prenesu opremu na nepristupačna mesta, i sasvim bi koristila Kineskom tržnom centru u Bloku 70 koji je goreo pre neki dan, a vatrogascima su smetali ljudi koji su se okupili i snimali požar za društvene mreže.

On smatra da u takvim okolnostima, kada je gužva, svaki sekund znači, ali i kod višespratnicama, na auto-putevima...

- Kada imate gužvu i ne može da prođe vatrogasac, značajno je i da se samo prenese oprema. Tu su dronovi odlična pomoć, i mnogo je bolje napraviti bespilotne letelice koje će same gasiti požare, a i ako se nešto desi, stradala je samo elektronika i malo karbona, nije ugrožen nijedan život - ističe Miloš Petrašinović.

Kompanija je pre nekoliko meseci potpisala sporazum o saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu, da zajedno istražuju, razvijaju proizvode, te učestvuju u projektima, ali i da studenti ovog fakulteta mogu da imaju praksu kod njih i tako steknu neophodna praktična znanja.

- Inženjeri su jezgro priče, zajedno radimo već nekih pet, šest godina, upoznali smo se na studijama i oni su se posle priključili mojoj porodici- navodi Miloš i kaže da firma broji malo manje od dvadesetak ljudi, ali da sarađuju sa brojnim kompanijama.

Mala kompanija u ljudstvu, ali sa mogućnošću zaposlenja velikog broja podizvođača, jer su dronovi u planu da se prave za izvoz.

- Takva letelica može koristiti svakome, od vanrednih situacija, do poljoprivredne branše, ali i u filmskoj industriji, jer je 20 kilograma dovoljno da se ponese velika kamera. Sa takvom letelicom javljamo se kao jedan pin na mapi sveta gde svako može da dođe i kupi proizvod. Na razne načine se trudimo da budemo konkurentni na tržištu, jer imamo naša rešenja i vizije - kaže Miloš Petrašinović. -To je isto kao prihvatanje automobila. Na početku dosta ljudi nije verovalo, a danas imamo milione i milione kilometara puteva, raskrsnica, semafora, toliko je postavljeno sijalica, samo da bi tuda moglo da se prođe kolima. To isto mora da se desi i sa letelicama, koje nam trebaju za život, da nam olakšaju sve, desiće se sigurno, a sada je početak svega. Nastaće infrastruktura, a mi smo kao pioniri da ponudimo tržištu prvo nešto što najlakše može da prihvati, a kasnije sve više da se razvija.

Miloš Petrašiović kaže da je letelica od početka do kraja delo njihovih inženjera. Unutar kompanije “PR - DC” ne razvijaju samo konstrukciju, materijal, izgled, već je ceo projekat i delo njihovih inženjera.

-Sam materijal za dron je napravljen kod nas u kompaniji i projektovan i proizveden, na to dolazi elektronika i svi programi koji se nalaze unutar letelice, ali i čitava podrška oko toga- kaže Miloš. -Danas više nije dovoljno da imate fizički neki proizvod, on mora da bude umrežen i da imate mogućnost komunikacije sa bilo kog mesta na planeti, kao i održavanja. Radimo čitav životni ciklus jednog proizvoda, da vi možete da budete u komunikaciji sa robotom, letelicom i da ona na određeni način signalizira u kakvom je stanju. Naš posao je upravo to, razvoj takvih programa, konstrukcija letelica, njihovih elektronika, i projektovanje jednog industrijskog proizvoda koji može da izdrži svaku misiju.

         Maša Stakić