Prošao crni petak ali stiže sajber ponedeljak

Sve je više trgovačkih kompanija koje su uvele sajber-ponedeljak, kada važe specijalni popusti za kupovinu onlajn. Taj vid kupovine u Srbiji je daleko manje popularan nego klasičan pazar, a razloga je više. Naši ljudi vole da sve što pazare – opipaju i probaju, a i sigurnost plaćanja im je veoma važna. Međutim, kupovina u e-radnjama i na našem tržištu postaje sve popularnija. Ipak, po učešću e-trgovine u bruto društvenom proizvodu Srbija je s 0,77 odsto pri dnu u Evropi jer je u razvijenim zemljama Evropske unije taj procenat 4,11, a u Istočnoj Evropi 1,47 odsto. 

Elektronska trgovina u svetu stalno raste i dostiže nivo od 13,7 odsto u maloprodaji, a očekuje se da će do 2040. godine dostići 95 procenata. Zbog toga ne treba sumnjati u to da će i u Srbiji taj vid prodaje rasti. Odeljenje USAID-a Program za ekonomsku saradnju nedavno je organizovalo konferenciju koja je bila posvećana razvoju te vrste prodaje u Srbiji, a tom problematikom sve više se bave i banke koje žele klijentima da obezbede što bezbednije plaćanje prilikom elektronskog trgovanja. Za dalji razvoj e-trgovanja to je neminovno.

Erste banka već nudi edukativnu platformu „Erste znali”, a klijentima se preporučuje, između ostalog, da provere da li stranica s koje kupuju ima obavezne oznake koje omogućavaju bezbedno plaćanje. Ukoliko je oznaka kartice označena crvenom bojom, a pretraživač izbacuje signal da sertifikat nije validan, treba odustati od kupovine karticom. Ne preporučuje se plaćanje karticom na nepoznatim sajtovima. Pri plaćanju nikada ne treba unositi PIN jer banka to nikada ne traži. Foto-kopiju kartice imejlom ne treba slati, a treba izbegavati deljenje troškova na računu kada svako plaća svojom kariticom. Ukoliko se kupuje roba iz inostranstva, potrebno je proveriti vreme i rokove isporuke da se ne bi dogodilo da božićni poklon stigne za Uskrs.

Korisnici interneta u Srbiji imaju prosečan godišnji promet od 72 evra. U susednoj Hrvatskoj on je tri puta veći, a u EU čak deset puta. Oni koji u Srbiji kupuju onlajn, 76 odsto pazare u internet radnjama, 20 odsto se kupuje na društvenim mrežama, a četiri odsto preko mobilnih aplikacija. Baš u tom segmentu ima prostora za napredak, pokazali su podaci istraživanja USAID-a koje je urađeno na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Ima i sigurnijeg načina – model se zove tokenizacija i nije vezan za sajber-valutu sličnog imena. To je najnoviji i najbezbedniji oblik plaćanja putem elektronskog novčanika. Prihvatili su ga svi relevantni elektronski provajderi, a mogućnost zloupotrebe svedena je na najmanju meru. Kupovina se odvija preko novčanika u mobilnom telefonu, što podrazumeva da se prilikom svake kupovine telefonom koristi drugi token, odnosno drugi broj kartice, čime je zloupotreba praktično onemogućena, a taj vid plaćanja ima najviši stepen sigirnosti. Očekuje se da će tokenizacije uskoro biti i na drugim uređajima, poput pametnog sata ili tablet-računara.

Početkom ove godine u Srbiji je OTP banka napravila elektronski novčanik za android korisnike u okviru M-banking paketa.

D. Vujošević