Promena potrošačkih navika: Bolje iznajmiti nego kupiti

Iako bi moglo da se pomisli da je taj trend posledica nemanja novca, zapravo je posledica savremenog načina života pa zato i ne čudi što su iznajmljivanju, a ne posedovanju, skloniji mladi ljudi.

Oni se sve manje vezuju za stvari i nisu skloni da potroše mnogo novca za, recimo, opremanje stana, novi automobil ili bilo koju materijalnu stvar.

Da li će i u Srbiju uskoro stići trend koji već godinama postoji u svetu – da se nešto iznajmi ili plati usluga, umesto da se poseduje –pokazaće vreme.

Iskustvo podstanara u Srbiji, koji prilikom iznajmljivanja stana mahom traže da je opremljen i da u njemu, osim kreveta, stolova, kuhinjskih elemenata... bude i bela tehnika, to potvrđuje.

Pošto bela tehnika nije uvek deo opreme stana, sve je više onih koji se odlučuju da iznajme mašinu za veš, frižider ili termoakumulacionu peć jer je to daleko povoljnije od kupovine. Cene iznajmljivanja se dogovaraju i kreću se oko 50 evra za godinu dana, a takav način opremanja stana sve češće koriste studenti. 

Već godinama se i u Srbiji može oprati i opeglati veš, a da u stanu nema ni mašine ni pegle.

Pojedni preduzetnici nude tu vrstu usluge pa je, recimo, za pranje i peglanje jednog kilograma veša potrebno izdvojiti 150 dinara. U Novom Sadu se, kao i u mnogim evropskim metropolama, može iznajmiti bicikl, a za vožnju je potrebno platiti 20 dinara za svaki započeti sat, dok celodnevno iznajmljivanje bicikla košta 100 dinara.

Ipak, da bi se to i moglo uraditi, potrebno je imati korisničku karticu, za čiju izradu treba 500 dinara.

Usluga rentakara odavno je poznata i jedna je od najpopularnijih kada je reč o iznajmljivanju. Na iznajmljivanje vozila odlučuje se sve više turista i poslovnih ljudi mlađih generacija.

Možda iznajmljivanje odeće, veš-mašine ili frižidera još uvek nije često, ali je mnogo toga što iznajmljujemo a ne primećujemo. Ne kupuje se baš svaka knjiga koja se pročita, a slično je bilo i s iznajmljivanjem kaseta s najnovijim filmovima.

Gotovo po pravilu se iznajmljuju, a ne kupuju, klizaljke, skije i obuća za skijanje, kao i oprema za kampovanje. 

Razlog je u tome što su posednjih godina cene najma niže i taj vid korišćenja automobila sve pristupačniji, a osim najma, plaća se samo gorivo.

Na taj način izbegavaju se svi drugi troškovi koji prate posedovanje automobila – od registracije, kupovine guma, do održavanja, osiguranja – koji nisu mali.

Iskustva iz susedne Hrvatske, vezana za poslovanje rentakara pokazuje da klijenata ima, da se posao vrlo brzo može uvećati i da se za samo nekoliko godina broj automobila koji se rentira može povećati s deset na oko 100.

Da je i u Srbiji sve više onih koji umesto da imaju sopstveno vozilo iznajmljuju automobil potvrđuju i u rentakar agenciji „Angel” u Novom Sadu.

Po rečima Nine Babić iz te firme, cene najma variraju u zavisnosti od vrste i starosti vozila, za duži najam obebeđuje se i popust, a klijenata je sve više.

Dnevni najam vozila je od 2.000 dinara pa do 40 evra, prilikom iznajmljivanja je obavezan depozit u visini od 100 evra, kaže Nina Babić.

Kako je dalje rekla, za iznajmljivanje vozila na rok od tri pa do sedam dana ostvaruje se popust od pet odsto na dnevnu cenu, a od 7 do 15 dana popust je deset odsto. 

Iznajmljivanje odeće, nakita i obuće u našoj zemlji još uvek je veoma retko, ali je zato iznajmljivanje venčanica postalo uobičajeno.

Taj odevni predmet se u novosadskom salonu venčanica „Spoza” može iznajmiti po 200 do 350 evra, koliko koštaju haljine kreirane za 2018. godinu.

D. Mlađenović