Prolećna ispaša bila dobra, ali suša smanjila prinos pčelarima

Kako kaže, pčelari su bili potpuno obeshrabreni, poučeni prošlom godinom, međutim, priroda ih je ove godine demantovala, te su ispaše pčela bile uspešne, ali, naravno, postojali su izuzeci na lokalu.

– Vremenski uslovi su dovoljno dobri da pčele mogu da iskoriste ono što priroda nudi, Vojvodina nije bila izdašna što se tiče bagrema, koji je podbacio zbog kasnih mrazeva – objasnio je Mrkić. – Na nekim mestima gde bagrem nije bio oštećen prinos je bio bolji, sve je zavisilo od terena. Rane paše na proleće su bile dobre, neki ljudi su na voćnim pašama, repici, dobili ozbiljne količine meda. Lipa je dobro medila na Fruškoj gori i imali smo rekordan rezultat na sertifikaciji za zaštitu geografskog porekla, sa 99 odsto polena lipe u medu, to je ohrabrujuće.

I na suncokretu se beleže dobri, ali ne i rekordni prinosi. Osim na mikrolokalitetima, Mrkić kaže da je cele godine prinos bio dobar, te da su pčelari u većini zadovoljni. U julu, avgustu i delu septembra, sušni period smanjio je prinose.

– U tom periodu pčele se spremaju za narednu godinu i nedostatak nektara možemo dopuniti šećernim sirupom, stimulativnom prihranom i dopunom zimskih zaliha, ali polen ne možemo zameniti i svi pokušaji su bili uzaludni ili slabo uspešni – kazao je Mrkić. – Bez polena nema ni legla, voska, ni enzima koji su potrebni u košnici, tako da nam tu društva stagniraju i još uvek nemamo jasnu sliku o posledicama, biće vidljivo oko marta sledeće godine. Nadamo se da će ovo miholjsko leto malo ublažiti i popraviti situaciju.

Pčelar iz Futog Petar Šumar godinu je okarakterisao kao osrednju, ispod proseka. Kako kaže, bagrem koji je u Vojvodini uhvatio kasni mraz smanjio je prinose. Njegova društva su bila na ispaši u Mladenovu, gde ima bagrema, za suncokretov med bio je u okolini Vrbasa, a u Beočinu za lipov.

– Jedino je suncokret bio dobar svuda, u odnosu na prethodne godine, dok se lipa jako čudno ponašala, mada je bila nešto bolja nego lane – rekao je Šumar. – Iako je imala sve neophodne uslove, prinos nije ispunio očekivanja. U ovakvoj situaciji, pre dvadesetak godina, dva puta bih vrcao med, a sada smo to jedva jednom uradili. Oni koji su imali jaka društva su pregurali, a oni sa slabim nisu ni imali meda.

Paralelno sa borbom sa vremenskim uslovima i zaštitom pčela, nastavila se i bitka sa falsifikovanjem meda. Šumar je objasnio da je lažni med izuzetno proziran i tečan, dok mu je ukus presladak, a pravi med je gušći, rastegljiv i ima oštar ukus koji zavisi od vrste meda.

– Borba sa lažnim medom je neprekidna na svetskom nivou, pa i kod nas, a teško nam je pala i inflacija, sve je poskupelo, jedino cena meda stagnira ili čak i pada – naglasio je Đorđe Mrkić. – Prošle godine smo postigli rekordnu otkupnu cenu bagremovog meda, međutim, ove godine se slabo kupuju. Na kraju je spiska namirnica, a ne treba da je tako.

Prema rečima Mrkića, Vojvodina i Novi sad nemaju veliko interesovanje za med, zbog čega je rešenje da se on plasira u druge delove zemlje. Kako kaže, dobar slika toga bila je na nedavno održanoj manifestaciji „Ukusi Vojvodine“ u Limanskom parku, gde je, uprkos dobroj organizaciji festivala, velikoj ponudi meda i posećenosti, prodaja išla loše, te da niko od pčelara nije bio zadovoljan.

D. Andulajević