Profesor Puzović: Srbija će graditi nuklearku – pre ili kasnije

Po njegovim rečima, u Srbiji je na snazi moratorijum na izgradnju nukelarnih elektrana, ali je izvesno da će se jednog dana, kada ne bude više struje iz klasičnih izvora, praviti nuklearna centrala.

Govoreći o moratorijumu na izgradnju nukelarnih centrala, Puzović kaže da je on donet pre 18 godina i na snazi je još dve godine, ako ne bude produžen.

Nukelarne elektrane su najčistiji izvor energije, najjeftiniji izvor energije, Francuska 75 odsto električne energije dobija iz NE, a za više od šest decenija ne znam da je bilo ijednog ozbiljnog akcidenta, rekao je Puzović.

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, Bojan Radak kaže da je taj institut svojevremeno učestvovao u dva velika nuklearna programa.

Na pitanje da li je strah od nepredviđenih situacija, poput one u Černobilju, opravdan ako znamo da u svom komšiluku već imamo mnogo nuklearnih elektrana i da bismo u tom slučaju svakako bili izloženi svim štetnim posledicama iako je nemamo na svojoj teritoriji, Radak je kazao da smo bezbedni zato što su elektrane bezbedne.

On je istakao da je veoma je dobro da budemo u toku s istraživanjima u tom domenu; makar nikad ne izgradili nukelarnu elektranu; da bismo znali kako da se zaštitimo ili da budemo tehnološki potkovani ako nam neko ponudi za deset ili 20 godina, da znamo o čemu se radi.

Programski direktor za energetiku i klimtske promene Centra za ekologiju i održivi razvoj Zvezdan Kalmar ukazuje na to da je velika zabluda da su nuklearne elektrane bezbedne i da se akcidenti retko dešavaju.

Svedoci smo da se to desilo, da su bila zahvaćena velika područja i da su posledice, praktično, večne, kaže Kalmar.

Današnji reaktori se grade na visokim bezbednosnim principima i standardima, kaže Bojan Radak.

Kako dodaje, od Černobilja je ruska nauka veoma napredovala, a slično je i u svetu i ništa se slično više nije dogodilo.

To što mi nemamo nuklearnu elektranu, ako se nešto desi hipotetički, ne spasava nas mnogo, zaključuje Radak.

Prema njegovim rečima, nuklearna tehnolgija je komplikovana i skupa i Srbija nema ni finansijske ni kadrovske kapactete da se upusti u izgradnju nukelearki.

Potrebno je da prođe nekoliko decenija da bi se obrazovali stručnjaci svih profila koji bi bili angažovani u neklearnim elektranama, poručuje Kalmar.

On ističe da se pokazalo da je izgradnja nulekarki izuzeto skupa – košta više od deset milijardi evra, da je izgradnja veoma duga – traje duže od decenije, a da pravila vezana za njihovu izgradnju postaju sve stroža.

I samo istraživanje o tome treba li u Srbiji graditi nuklearne elektrane značajno bi opteretilo buyet. Zato i smatram da je daleko prihvatljivije ulaganje u obnovljive vidove enrgije jer je to daleko jeftinije i svakako mnogo bezopasnije nego ulaganje u nuklearne elektrane, ističe Kalmar.

D. Mlađenović