Prodaje se deset odsto srpskog bankarskog tržišta
Ono o čemu se odavno pričalo, konačno se i dogodilo. Ministarstvo finansija pozvalo je vodeće međunarodne kompanije da dostave Izjavu o zainteresovanosti za pružanje usluga finansijskog svatenika za pripremu i sprovođenje prodaje akcija Komercijalne banke koje su u vlasništvu Republike Srbije. Rok za buduće kandidate za taj posao je 12. novembar.
Komercijalna banka se tako našla korak bliže privatizaciji. Ne treba zaboraviti da se Srbija u sklopu aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom obavezala na to da reši probem javnih preduzeća. Tu su apostrofirani MSK, „Petrohemija”, Komercijalna banka i PKB. Za potonje je rešnje već nađeno
Komercijalna banka trenutno ima 622 akcionara. Najveći je država, s udelom od 41,6 odsto, zatim Evropska banka za obnovu i razvoj – 24,2 procenta, IFC – 10,1 te fondovi DEG i „Sved” sa 4,6 procenta, odnosno 2,3. Na prodaju se nudi celokupan državni udeo, a dodatno se mogu uključiti i sve druge akcije ukoliko deoničari odluče da se pridruže Republici Srbiji tokom prodaje.
Komercijalna banka je prošlu godinu završila uz dobit od 61 milion evra, a ove godine je u prvom polugodištu takođe je zabeležila dobit od 31 milion evra. Mereno ukupnom aktivom, a do 31. marta ove godine, učešće Komercijalne na bankarskom tržištu Srbije bilo je 10,83 odsto. U ukupnim depozitima u Srbiji oni su prisutni s 12,18 odsto, a u kapitalu s 9,56. Novi vlasnik dobija deset odsto bankarskog tržišta Srbije. To su podaci iz prvog kvartala 2018. ali se to nije promenilo, a kako sada sve izgleda, i neće do kraja godine biti bitnijih izmena.
Ko bi mogao biti zainteresovan za to, ko bi nama bio poželjan partner i koliko bi se moglo dobiti od prodaje Komercijalne banke? O tome međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:
– Za nas bi bilo poželjno da ovde dođu američke banke, koje su najjače na svetskom finansijskom tržištu – navodi on. – Bile bi poželjne i britanske. Uprkos Bregzitu, one neće propasti i bankarski sektor će ostati snažan u svetskim okvirima. Koliko su oni zainteresovani, ostaje da se vidi. Što se tiče zainteresovanih, mislim da bi to mogle biti banke iz Rusije, Turske, Mađarske pa i Kine.
EBRD, IFC, DAG i fond „Sved” postali su akcionari Komercijalne banke dokapitalizacijom. Oni su banku dokapitalizovali sa 170 miliona dinara u periodu od 2006. do 2009. Po ugovorima koji su tada zaključivani, država bi, ukoliko odluči da ih isplati, morala za to da izdvoji 252 miliona. To je za te deoničare mnogo povoljnije od cene koju bi dobili da idu na prodaju ne berzi.
Mađarska OTP grupa je najavila da želi da se širi u regionu te da će sve opcije prodaje pažljivo razmotriti. Pod njihovom lupom biće, izvesno, i Komercijalna banka.
Kada je pre izbijanja globalne krize opcija bila prodaja Komercijalne banke, pominjala se cena od dve milijarde evra. Za deset godina se štošta izmenilo. Kreditna aktivnost stagnira pa teško da se može očekivati takva cena. Ono po čemu je Komercijalna banka atraktivna su depoziti. Veliki broj javnih preduzeća su njeni depozitari.
D. Vujošević