Продаје се десет одсто српског банкарског тржишта
Оно о чему се одавно причало, коначно се и догодило. Министарство финансија позвало је водеће међународне компаније да доставе Изјаву о заинтересованости за пружање услуга финансијског сватеника за припрему и спровођење продаје акција Комерцијалне банке које су у власништву Републике Србије. Рок за будуће кандидате за тај посао је 12. новембар.
Комерцијална банка се тако нашла корак ближе приватизацији. Не треба заборавити да се Србија у склопу аранжмана с Међународним монетарним фондом обавезала на то да реши пробем јавних предузећа. Ту су апострофирани МСК, „Петрохемија”, Комерцијална банка и ПКБ. За потоње је решње већ нађено
Комерцијална банка тренутно има 622 акционара. Највећи је држава, с уделом од 41,6 одсто, затим Европска банка за обнову и развој – 24,2 процента, ИФЦ – 10,1 те фондови ДЕГ и „Свед” са 4,6 процента, односно 2,3. На продају се нуди целокупан државни удео, а додатно се могу укључити и све друге акције уколико деоничари одлуче да се придруже Републици Србији током продаје.
Комерцијална банка је прошлу годину завршила уз добит од 61 милион евра, а ове године је у првом полугодишту такође је забележила добит од 31 милион евра. Мерено укупном активом, а до 31. марта ове године, учешће Комерцијалне на банкарском тржишту Србије било је 10,83 одсто. У укупним депозитима у Србији они су присутни с 12,18 одсто, а у капиталу с 9,56. Нови власник добија десет одсто банкарског тржишта Србије. То су подаци из првог квартала 2018. али се то није променило, а како сада све изгледа, и неће до краја године бити битнијих измена.
Ко би могао бити заинтересован за то, ко би нама био пожељан партнер и колико би се могло добити од продаје Комерцијалне банке? О томе међународни консултант Милан Ковачевић каже:
– За нас би било пожељно да овде дођу америчке банке, које су најјаче на светском финансијском тржишту – наводи он. – Биле би пожељне и британске. Упркос Брегзиту, оне неће пропасти и банкарски сектор ће остати снажан у светским оквирима. Колико су они заинтересовани, остаје да се види. Што се тиче заинтересованих, мислим да би то могле бити банке из Русије, Турске, Мађарске па и Кине.
ЕБРД, ИФЦ, ДАГ и фонд „Свед” постали су акционари Комерцијалне банке докапитализацијом. Они су банку докапитализовали са 170 милиона динара у периоду од 2006. до 2009. По уговорима који су тада закључивани, држава би, уколико одлучи да их исплати, морала за то да издвоји 252 милиона. То је за те деоничаре много повољније од цене коју би добили да иду на продају не берзи.
Мађарска ОТП група је најавила да жели да се шири у региону те да ће све опције продаје пажљиво размотрити. Под њиховом лупом биће, извесно, и Комерцијална банка.
Када је пре избијања глобалне кризе опција била продаја Комерцијалне банке, помињала се цена од две милијарде евра. За десет година се штошта изменило. Кредитна активност стагнира па тешко да се може очекивати таква цена. Оно по чему је Комерцијална банка атрактивна су депозити. Велики број јавних предузећа су њени депозитари.
Д. Вујошевић