Prodaja nepokretnosti pala za 70 posto, oporavak u julu-avgustu
BEOGRAD: U periodu vanrednog stanja obim tržišta nepokretnosti u Srbiji smanjen je za oko 70 odsto u odnosu na stanje pre 16. marta, a srpsko tržište nepokretnosti je vredelo tokom vanrednog stanja nešto preko 255 milona evra, što je upola manje nego u i istom periodu prethodne godine.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), cene nepokretnosti nisu padale, a beleži se manji procenat nepokretnosti kupljenih gotovinom nego što je to bio slučaj pre vanrednog stanja, dok je s druge strane povećan procenat prometa stanova u odnosu na sve vrste nepokretnosti.
Od početka godine do uvođenja vanrednog stanja, tržište nepokretnosti je bilo u porastu pa je broj registrovanih ugovora bio 11 procenata veći nego u istom periodu prethodne godine.
Međutim, kako je nastupilo vanredno stanje, taj procenat je krenuo u suprotnom smeru.
"Ako poredimo mart ove godine sa martom 2019. vidimo da je procenat pao i da je obim tržišta 28 posto manji nego prethodne godine. U aprilu je obim tržišta pao za 80 posto. Period vanrednog stanja, koji poredimo sa istim periodom prošle godine, pokazuje da se tržište nepokrenosti smanjilo 68 posto", kaže nacelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u RGZ-u Ana Đurković.
Vrednost tržišta nepokretnosti je, kaže, bila upola manja tokom vanrednog stanja nego što je bila prošle godine u istom periodu, i ta cifra je u tom periodu iznosila 255 miliona evra.
Od tog iznosa, oko 60 posto dolazi od prodatih stanova.
Kada je reč o načinu plaćanja, prema podacima iz registra nepokretnosti kupoprodajnih ugovora RGZ-a, plaćanje gotovinom se smanjilo u odnosu na period pre vanrednog stanja.
To vreme je pokazalo da je kupovina kešom u odnosu na kupovinu iz kredita bila gotovo izjednačena "pola-pola", što u odnosu na raniji period pokazuje da je manji broj građana plaćao kešom.
Tržište nepokretnosti je u prethodna dva meseca bilo usporeno, gotovo da ga nije ni bilo, objašnjava Milić Đoković iz agencije Old Rojal Nekretnine ali navodi da se kupci i prodavci ponovo javljaju i raspituju."Nadam se da će se nastaviti tamo gde smo stali. Zanimljivo je da ćemo možda maj imati bolji ove godine nego što smo ga imali prošle godine jer je dosta poslova započeto u februaru i martu a koji nisu završeni, pa će to da stvori sliku da je maj super i da je sve krenulo", objašnjava Đoković.
Međutim, realno je, kaže, da jun bude možda neznatno slabiji po obimu prodaje i kupovine, a da će se tek u julu i avgustu moći govoriti da li se tržište vratilo na staru stazu pre vanrednog stanja.
Obzirom da su krediti još uvek jeftini, Đoković veruje da će tržište profunkcionisati jer građani i dalje imaju potrebu da prodaju i kupuju nepokretnosti.
Onaj ko se odlučio da kupi ili proda stan, kuću, lokal ili zemljište, uveren je Đoković, taj će na tom poslu nastaviti da radi sada kada se stvari vraćaju na prethodno stanje.
Prema podacima RGZ-a, u martu je potpisano 7.455 kupoprodajnih ugovora za nepokretnosti u Srbiji, dok je u aprilu bilo 2.178 ugovora.
Od 1. do 8. maja potpisano je 754 ugovora o prometu nepokretnosti u Srbiji.