Продаја непокретности пала за 70 посто, опоравак у јулу-августу
БЕОГРАД: У периоду ванредног стања обим тржишта непокретности у Србији смањен је за око 70 одсто у односу на стање пре 16. марта, а српско тржиште непокретности је вредело током ванредног стања нешто преко 255 милона евра, што је упола мање него у и истом периоду prеthodnе године.
Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), цене непокретности нису падале, а бележи се мањи проценат непокретности купљених готовином него што је то био случај пре ванредног стања, док је с друге стране повећан проценат промета станова у односу на све врсте непокретности.
Од почетка године до увођења ванредног стања, тржиште непокретности је било у порасту па је број регистрованих уговора био 11 процената већи него у истом периоду prеthodnе године.
Међутим, како је наступило ванредно стање, тај проценат је кренуо у супротном смеру.
"Ако поредимо март ове године са мартом 2019. видимо да је проценат пао и да је обим тржишта 28 посто мањи него prеthodnе године. У априлу је обим тржишта пао за 80 посто. Период ванредног стања, који поредимо са истим периодом прошле године, показује да се тржиште непокрености смањило 68 посто", каже нацелница Одељења за процену и вођење вредности непокретности у РГЗ-у Ана Ђурковић.
Вредност тржишта непокретности је, каже, била упола мања током ванредног стања него што је била прошле године у истом периоду, и та цифра је у том периоду износила 255 милиона евра.
Од тог износа, око 60 посто долази од продатих станова.
Када је реч о начину плаћања, према подацима из регистра непокретности купопродајних уговора РГЗ-а, плаћање готовином се смањило у односу на период пре ванредног стања.
То време је показало да је куповина кешом у односу на куповину из кредита била готово изједначена "пола-пола", што у односу на ранији период показује да је мањи број грађана плаћао кешом.
Тржиште непокретности је у prеthodna два месеца било успорено, готово да га није ни било, објашњава Милић Ђоковић из агенције Олд Ројал Некретнине али наводи да се купци и продавци поново јављају и распитују."Надам се да ће се наставити тамо где смо стали. Занимљиво је да ћемо можда мај имати бољи ове године него што смо га имали прошле године јер је доста послова започето у фебруару и марту а који нису завршени, па ће то да створи слику да је мај супер и да је све кренуло", објашњава Ђоковић.
Међутим, реално је, каже, да јун буде можда незнатно слабији по обиму продаје и куповине, а да ће се тек у јулу и августу моћи говорити да ли се тржиште вратило на стару стазу пре ванредног стања.
Обзиром да су кредити још увек јефтини, Ђоковић верује да ће тржиште профункционисати јер грађани и даље имају потребу да продају и купују непокретности.
Онај ко се одлучио да купи или прода стан, кућу, локал или земљиште, уверен је Ђоковић, тај ће на том послу наставити да ради сада када се ствари враћају на prеthodno стање.
Према подацима РГЗ-а, у марту је потписано 7.455 купопродајних уговора за непокретности у Србији, док је у априлу било 2.178 уговора.
Од 1. до 8. маја потписано је 754 уговора о промету непокретности у Србији.